Sport

Bivši Zmaj se prisjetio: Barbarez me “kupio” prvog dana okupljanja, a Bajramovića sam dirao da vidim jel vanzemaljac

Bivši bh. reprezentativac Dario Damjanović gostovao je u Meridianovom podkastu Indirekt i govorio o reprezentaciji BiH, Sergeju Barbarezu, Zlatanu Bajramoviću, Miralemu Pjaniću, ali i legendarnom Ćiri Blaževiću.

Damjanović, aktuelni trener Orašja, je na samom početku istakao da je Zlatan Bajramović bio ekstreman talenat i “vanzemaljac”.

Već na prvi kontakt Bajramovića sa loptom sam vidio da je on ‘vanzemaljac’. Morao sam ga poslije dodirnuti da vidim da li je od krvi i mesa. Stvarno je bio ekstreman talenat, ono nisam vidio nikada u svom životu. Jedna impresija je ostavila traga na mene. Bio sam sa Džemom Berberovićem u sobi i on je otišao negdje, ne znam gdje tačno, a ja sam izašao iz sobe da potražim društvo. Došao sam iz Modriče i nisam znao s kime uopšte ja treba da se družim. Izašao sam iz sobe i vidio da dolje sjede Sergej Barbarez, Hasan Salihamidžić i ostali, bilo ih je četiri, pet, a ja sam bio na prvom spratu i nagnuo sam se preko šanka koji je tu stajao”, započeo je Damjanović priču o prvim impresijama iz reprezentacije Bosne i Hercegovine i posebno se osvrnuo na Sergeja Barbareza.

“Kada su me ‘skontali’ rekli su mi da siđem dolje, a ja sam otišao u sobu i zapitivao se šta ja imam sa njima pričati. Ovaj igra u Hamburgu, ovaj u Bajer Leverkuzenu… Ali ajde, zvali su me, ne mogu ne otići. Spustio sam se dolje, odmah su mi rekli da sjednem sa njima i popijem nešto. Nisam znao ni šta treba da pijem, popio sam čaj jer sam računao da sportisti ne piju kafu. Počeli su me ispitivati: ‘Šta ima, kako je u Modriči’? Ja sam iskreno odgovarao da kasni malo plata, a oni su kroz šalu odgovarali da kasni i njima u Bundesligi. Kupio me time Barbarez koji me je zvao kao ‘običnog smrtnika’ i to mu nikada neću zaboraviti, o njegovim ljudskim kvalitetima suvišno je govoriti.”

Jedan od igrača koji je ostavio najbolji utisak na Damjanovića bio je Miralem Pjanić, a posebno ističe period kada je Miroslav Ćiro Blažević selektirao i vodio “Zmajeve”. 

“Pjanić je došao u moju sobu kada smo bili na Ilidži. Slabo je pričao naš jezik, imao je tada oko 17 godina. Ja sam uvijek bio sam u sobi, a tada su bili Džemo i Keno Hasagić tu. Ušao je on kao dječak i predstavio se. Pokušavao je progovoriti na našem i predstaviti se, a nama je to bilo pomalo komično, ali i njemu. Sjećam se prvog treninga sa njim na terenu u Hrasnici. Podloga je bila jako loša, a mi smo igrali ‘ševu’. Svi smo se borili sa dodavanjima lopte osim njega. Kako god da mu lopta odskoči on je odigra perfektno i uvijek ima isti izraz lica. Njegove kvalitete su neosporne i dokazane, ali je tada pokazao da je ogroman potencijal i glupo bi bilo da to neko nije vidio ili prepoznao”, rekao je nekadašnji reprezentativac Bosne i Hercegovine i nastavio:

“Promijenio sam veći broj selektora, ali kod Ćire Blaževića je bila najbolja atmosfera. Uvijek tvrdim da se mi kao Bosna i Hercegovina moramo na tome bazirati, a ne na nekim kvalitetima koje forsiramo. Naši glavni kvaliteti su zajedništvo i borbenost, a kad smo ostali bez toga onda su krenuli problemi. Nekada je bilo izlazaka, karti, ništa tu nema sporno i ne znam u kojoj reprezentaciji toga nema. Sjećam se kad smo igrali sa Hrvatskom prijateljsku utakmicu Luka Modrić, braća Kovač i Eduardo da Silva su sa nama zajedno sjedili u Avazu dan prije utakmice. Braća Kovač su pušili cigare, ali tu nije bilo ničega spornog. Iza sebe su imali rezultate i to je najvažnije.

Otišli smo u Španiji i izgubili 1:0, dobili smo gol iz ofsajda pred kraj. Odigrali smo korektnu utakmicu, a svi su mislili da će biti gore. Mi jednostavno nismo dopustili da više izgubimo. Ja sam tada dobio dijete i pitao sam Ćiru kad smo se vraćali kući da odem da ga vidim, jer je naredna utakmica bila za četiri dana, ali mi on nije dopustio. Ja sam prešutio i naravno sjeo u auto i otišao da vidim dijete. Pretpostavljam da on nije znao za to, ali i da jeste zašto bi bilo ko kvario tu atmosferu. Vratio sam se sutra, nisam bio ni na doručku, a Spahić me je ‘sačuvao’. Poenta priče je da smo se svi držali zajedno i niko nije dao ni na koga i niko se nije izdvajao, ma gdje god da igrao.

Prije te utakmice smo igrali karte, nismo mogli ni spavati, neki su pušili u sobi. Ćiro je došao u sobu, samo je vidio da je tu nas sedam, osam koji smo standardni samo je kratko rekao: ‘Nemojte dugo momci’ i otišao. Sutradan je natjerao Spahu da trči krug okolo terena, pa mu rekao da nije znao da i on puši, a Spaha niti pije, niti puši. Ćiro je jednostavno znao kako napraviti dobru atmosferu. Kada je bio trener Hajduka mogao mi je da je htio dati dva noža u ruke i reći da napadam ljude i ja bih to morao raditi.”



Povezani postovi:

Pretplati se
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare