Magazin

Dvije stvari su najbitnije: Fizičar objasnio šta da radimo kada grmi

Viši naučni saradnik Instituta za fiziku dr Marko Vojinović dao je savjete kako se zaštititi od udara groma. On kaže da kad počne grmljavina prvo treba da uradimo dvije stvari.

Na pitanje šta prvo da uradimo kad počne da grmi, dr Vojinović kaže da moramo da uradimo dvije osnovne stvari – da procijenimo koliko daleko udaraju munje i da se prema tome sklonimo.

– Dvije stvari su osnovne, prva je da procijenimo koliko je grmljavina daleko. Ako je dovoljno blizu, treba se skloniti u zatvoren prostor, u auto, zgradu, kuću… Procijenit ćete na osnovu razlike između vremena pojavljivanja bljeska i zvuka grmljavine. Brojimo sekunde od bljeska, i ako prođe više od tri-četiri sekunde, onda je grmljavina daleko. Ako je proteklo manje, onda je blizu – kaže on.

On je dodao da u slučaju da nismo sigurni koliko je daleko udarila munja ili je ne vidimo, svakako uđemo u zatvoren prostor.

– Može i to da se desi i onda teško može da se procijeni rastojanje, moramo da je vidimo. Ako se plašimo, najbolje je ući u zatvoren prostor – rekao je dr Vojinović.

Na pitanje da li je istinita priča da čučanje smanjuje šanse za udar groma i da li se moramo otarasiti nekih predmeta, Vojinović kaže da je čučanje „urbana legenda“.

– Čučanje je jedna urbana legenda, ne pravi neku razliku da li ste čučnuli ili i dalje stojite, ležite… Svi metalni predmeti potencijalno privlače grom, da kažemo, električno pražnjenje iz atmosfere i bilo kakav metalni predmet indukuje naelektrisanje suprotnog pola i time ga privlači. Tako da je pametno otarasiti se metalnih predmeta koje imamo kod sebe, a u to spada i mobilni telefon – kazao je on.

On je i objasnio da boja munje zavisi od toga do koje temperature se usijao vazduh. Najtoplije su svijetloplave, karakteristične nijanse, ali svaki grom je podjednako smrtonosan ako je dovoljno blizu, prenose mediji.

– Do tragičnih ishoda rijetko dovodi direktan pogodak u osobu, grom udari blizu. I kada udari u zemlju, u bilo koji predmet, okolina mjesta udara se naelektriše. LJudi bježe, potrče, a elektricitet želi da ide najkraćim putem, kroz najbolji provodnik. I onda kroz naelektrisano tlo, kroz noge, doživimo strujni udar. Ako stojimo na jednom mjestu, to se neće dogoditi – zaključuje.



Povezani postovi: