Aleksandar je u četrdesetim, radi u medijskoj branši, živi u centru Berlina. I konzumira kokain. Ranije je to radio otprilike dva puta sedmično. Od početka pandemije češće, kaže Aleksandar za DW u telefonskom razgovoru. „Četiri puta sedmično sigurno“, kaže on.
Skoro svake večeri mu u posjetu dolazi više prijatelja što je inače zabranjeno mjerama. „Ljudima je žešće dosadno“, kaže on. „A šta ljudi uzimaju kad im je dosadno? Sredstva za zabavu.“
Prije pandemije je Aleksandar prijatelje sretao u baru. Tamo su krišom uzimali kokain u toaletu. „Ako je u grupi osam ljudi, onda ne idu svi istovremeno u toalet“, kaže on. „Ali ako si kod kuće, onda staviš kokain na sto, izvučeš osam linija i svi uzimaju u isto vrijeme. Tada sve ide brže i svi uzimaju više.“
Sve više kokaina
Još nema zvaničnih procjena o tome da li je konzumacija droga porasla tokom pandemije. Pisalo se o tome da zatvorene granice i opusteli aerodromi zadaju glavobolje i narko-kartelima. Stručnjaci su vjerovali da će tržište droge skoro presušiti.
Premalo droge na tržištu? Ne, to nije problem, kaže Aleksandar. Dovoljan je jedan poziv i diler stiže za pola sata. Kao da poručuješ picu. Kaže, i cijene su stabilne.
To potvrđuje i Rene Mačke. Njegov posao je da isporuke kokaina ne stignu do Aleksandra i njemu sličnih. Mačke je šef Uprave carina u Hamburgu i najviše se brine o tamošnjoj luci. „Glavna ulazna vrata za kokain su luke“, kaže Mačke za DW.
U hamburšku luku dnevno stiže više od 23.000 kontejnera. Carinicima su uvijek sumnjivi oni iz Latinske Amerike, posebno ako prolaze određenom rutom i ako su pošiljaoci sumnjivi. Kontejneri ulaze u rendgensku halu i tako se pregledaju.
Kažu, nalaze sve više kokaina. Ponekad je spakovan u sportske torbe, između vreća pirinča ili hrane za životinje. „Količine koje sada pronalazimo do sada su neviđene“, kaže Mačke. Prošlog mjeseca su njegovi ljudi uspjeli da uhvate isporuku od šesnaest tona kokaina iz Paragvaja – evropski rekord.
Mačke priča da je posljednjih godina bivalo zaplijenjeno po deset tona – u toku cijele godine. Ranije je količina bila dve ili tri tone godišnje. Zato je ulov od prošle sedmice zapanjio čak i iskusne borce protiv tržišta narkotika.
Evropa je trenutno najatraktivinije tržište za kriminalne bande, kaže za DW Džeremi Mekdermot. Direktor organizacije InSight Crime sa saradnicima analizira narko-kartele tamo odakle potiču neki od kultnih – u Medeljinu u Kolumbiji, gdje je operisao i Pablo Eskobar.
Mekdermot govori o „cjevovodu kokaina za Evropu“. „Cijene u Evropi su jednostavno mnogo više, a rizici mnogo manji nego u Južnoj i Sjevernoj Americi“, kaže on. „SAD svake godine daju milijardu dolara za rat protiv droga. One imaju čitavu vojsku u borbi protiv droge.“
Zato je, kako kaže Mekdermot, razumna poslovna odluka kartela da se orijentišu ka Evropi. Vjeruje da će tržište nastaviti da raste, posebno na istoku kontinenta.
Brazilska ruta
Proizvodnja u zemljama poput Kolumbije, Bolivije ili Perua je i dalje velika, kaže on. Odatle su se etablirale brojne rute ka Evropi. „Trenutno omiljena vodi iz Kolumbije u brazilske luke“, kaže on. Dotle je kokain već prošao kroz četiri-pet pari ruku.
„Tamo im je potrebna druga banda koja se stara da sve završi u pravim kontejnerima za Evropu. Za to vjerovatno moraju biti podmićeni radnici u luci i carinici“, kaže on. U Evropi kontejnere prima druga posada i odvozi ih u privremeno skladište. Tu su, kako kaže, često angažovane holandske bande – luke u Roterdamu i Antverpenu su glavna mjesta za pretovar.
U privremenom skladištu, kako navodi, biva podjeljena roba. „Jedna pošiljka često ima brojne vlasnike i brojne različite kupce“, kaže Mekdermot. „Oni preuzimaju robu i transportiraju dalje kroz Evropu.“
Tako droga nalazi put do dilera na malo i kupaca poput Aleksandra u Berlinu. Evropska agencija za opservaciju droga procjenjuje da je dvanaest miliona Evropljana barem jednom probalo kokain.
Loran Lanije iz te Agencije potvrđuje da je kokain posljednjih godina u naletu u Evropi. To će, kaže, ostaviti posljedice. „Treba da se pripremimo za više korupcije i više nasilja.“ S obzirom na količine koje se sada presreću, Lanije je uvjeren da karteli imaju svoje ljude koji rade u lukama i carini.
„Postoji sve više naznaka o korupciji u istražnim organima i u pravosudnom sistemu. Naravno, još nismo na nivou Južne Amerike. No može biti da pojedinci u institucijama i politici u Evropi već sada profitiraju od trgovine kokainom“, dodaje Lanije za DW.
Što je više para u igri, to je više nasilja. Lanije nam priča o kontejneru koji je otkriven u Holandiji, a bio je preuređen u komoru za mučenje. U hamburškoj luci potvrđuju da sve češće pronalaze oružje, a da policajci i carinici dobijaju pretnje iz miljea trgovaca narkoticima.
„Rat“ protiv droge ne donosi puno
Kako bi evropske države trebalo da reaguju? Ratom protiv droga, kakav vode SAD? Ne, kaže Džeremi Mekdermot iz InSight Crime u Medeljinu. „Potreban je sveobuhvatni pristup, ne samo represija, zabrane i hapšenja.“
„Mora se jačati civilno društvo, proizvođačima kokaina ponuditi legalna alternativa. Ako se pokuša gušenje trgovinu drogom tako što će se samo pregledati kontejneri u Hamburgu, onda se neće postići mnogo“, kaže sagovornik DW.
Aleksandar iz Berlina sebe vidi kao potrošača, poslednju kariku u dugom lancu. Misli da ništa ne bi promijenilo ako bi se odrekao kokaina. „Kad kokain stigne, onda je to kao sa prasetom na ražnju – mogu da ga ne jedem, ali prase je ionako već mrtvo.“
