Politika

Zašto je Izetbegović ipak pristao na sastanak u Briselu? Zbog predizborne kampanje

Nakon što je prvobitno odbio sastanak 'predstavnika naroda' u Briselu, Bakir Izetbegović se prekontao pa je sinoć potvrdio da će ipak otići.

Naime, na sastanak je pozvao evropski komesar Oliver Varhelyi, a pozivnice su dobili još Milorad Dodik i Dragan Čović.

Izetbegović je kazao da je to loš koncept, a u njegovo ime je poslano pismo Varhelyiju u kojem se kaže da takav 'format ne poštuje institucije i ustavnu strukturu Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina nije prosti zbroj tri ‘konstitutivna naroda’".

Ipak, sinoć je Izetbegović kazao da će ići na sastanak, ali ne u formatu koji je predložen.

"Bit će održani bilateralni sastanci, Varhelyi s Čovićem, Varhelyi s Dodikom, pa samnom. Možda će biti online, a možda u Briselu", rekao je predsjednik SDA.

Prije toga je ponovio kako je format loš i da on ne želi trilaterale.

Naravno Izetbegović nije mogao napraviti radikalni zaokret u odnosu na izjave koje je davao samo nekoliko dana prije, ali je očigledno promijenio mišljenje.

Zašto?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan - zbog kampanje.

Poznato je da je predviđena tema izmjena Izbornog zakona na kojoj insistira Čović i njegov HDZ, a upravo je on izlobirao jedan ovakav sastanak.

Izetbegoviću je jasno da od izmjena bar do izbora neće biti ništa, ali je očigledno shvatio da sastanak može iskoristiti u predizborne svrhe.

Tako će otići u Brisel da kaže - ne.

To će mu se savršeno uklopiti u dosadašnju predizbornu priču u kojoj kao papagaj ponavlja kako on nešto nije dopustio odnosno kako nije popustio pod 'ogromnim' pritiskom da udovolji Čoviću, dok bi da je na njegovom mjestu bio neko drugi - ishod bio možda drugačiji.

U trenutku kada je Izetbegovićeva popularnost na najnižim razinama i kada je ispuhao nacionalistički balon koji je puhao prepadajući sve kandidaturama Dodika i Čovića - koje su izostale - on sastanak u Briselu može iskoristiti da još neko vrijeme drži priču i svojoj navodnoj 'nepopustljivosti'.

Jasno je da svaka svađa sa Čovićem i Dodikom ide u korist Izetbegoviću, a isto pravilo važi i obrnuto. Tako će Čović na nečemu insistirati, što mu Izetbegović neće dati, a Dodik će pričati o uzaludnosti države. I sve tako ukrug.