Prošlo je 30 godina otkako nas je prerano napustio “dječak iz vode”. Frontman EKV-a Milan Mladenović umro od raka gušterače 5. novembra 1994. godine.
Iako su njegova muzika i tekstovi ono što će generacijama ostati utkano u kolektivni duh ovih prostora, ono po čemu je bio poznat je i aktivizam. Najpoznatiji njegovi istupi bili su tokom antiratnih prosvjeda u Beogradu pa je tako 1992. s članovima Električnog Orgazma i Partibrejkera osnovao projekt “Rimtutituki”, čime su se otvoreno suprotstavili tadašnjoj vlasti. Projekt je nastao na poticaj Centra za antiratnu djelatnost, koji ih je pozvao da sudjeluju u kampanji protiv nasilne mobilizacije.
Uz to što je mario za stanje u društvu, bio je poznat i po svom “dječačkom” duhu. “I kad je bio ozbiljan, on je bio nasmejan”, izjavio je to frontman Van Gogha Zvonko Đukić Đule u dokumentarcu “Kao da je bilo nekad”. Do posljednjeg daha, bio je pun pozitive, sve dok ga bolest nije do kraja “izjela”. Posljednji je nastup održao na festivalu u Budvi u augustu 1994. godine, nakon čega je prebačen u bolnicu.
Svojom karizmom, jednostavnim i moćnim tekstovima koji su izvrsno detektirali stanje ljudskog uma, stanje u društvu te ljudske emocije, mogao je ostvariti i izvanrednu solo karijeru. Nažalost, nećemo nikada znati “što bi bilo kad bi bilo”, ali ćemo se zato prisjetiti Mladenovićevih izjava, kojima je pokazao koliko “kuži” svijet oko sebe. Koliko je bio uznemiren zbog tadašnje političke situacije u Jugoslaviji, koliko je poticao ljude oko sebe na iskrenost i koliko je bio predan muzici.
Tamnoljubičasta muzika
“Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca. U takvim okolnostima, ja ne mogu da pjevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću. Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu.”
Jednostavne rock’n’roll poruke
“Mi govorimo jednostavnim rock’n’roll rječnikom i šaljemo im poruke koje su veoma jasne i za tu publiku nedvosmislene. Postoje ljudi koji nisu u stanju da ukapiraju te poruke i kada pokušaju da priđu našoj akciji, dolazi do nesporazuma. Ko ima imalo mozga u glavi, u porukama naših pjesama može da pronađe život koji svi trenutno živimo. Ponosan sam na publiku koja to zna da dešifruje jer jedino ako se razumijemo možemo da učinimo nešto da nam svima bude bolje.”
Pretjerana prilagodljivost je morbidna
“Prilagodljivost životu može da bude pozitivna osobina, ali, po meni, to je isto kao i danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, prije svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva? Od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskoristan tip.”
Ljudi se boje otkriti sebe
“Ljudi se obično plaše da oslobode energiju zato što na taj način otkrivaju znatan dio sebe i svoje ličnosti. Time, znači, pokazujemo svoja unutrašnja doživljavanja i preživljavanja. S druge strane, mnogi ne vole da vide taj energetski naboj, jer ih to zastrašuje. Nema razloga potiskivati ono što je u nama.”
Treba li nam državni udar?
“Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, a iznad nas razbuktala se vulkanska lava, koja počinje da curi, rasteže se po nama, narodu. Šta bismo mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam. Čini mi se da smo potpuno “stisnuti”, ne možemo ni korak nazad, ali ni korak naprijed. Možda bi nam pomogla promjena političkih i ekonomskih uslova ili, pak, državni udar? Možda, kažem.”
Ne borite se protiv sebe
“Kroz život se možete boriti protiv svega, samo protiv sebe – ne! Dakle, borite se za svoju ličnu slobodu i demokratiju, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo ‘opravdane’ norme uguše i opterete. Borite se za svoj život!”
Emocije
“Nikad ne znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije “povuku” za sobom i da me prosto “uguraju” u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljao.”
Želje
“Moja najveća želja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kažem “uh, al’ sam nešto ružno sanjao”, a druga želja bi bila budem zdrav i čitav jedan poduži vremenski period, jedno četrdeset, pedeset godina, a treća želja bi bila da zaradim toliko novca da mogu njima praviti neke interesantne stvari, kao što je muzika, kao što je..kao što je muzika.”
