Neki ljudi po navici jedu prebrzo, a nekima je potrebno i do pola sata kako bi pojeli cijeli obrok.
Razlika je velika, zato što brzo jedenje može izazvati različite zdravstvene probleme, a da nam uopće ne padne na pamet da to ima veze s brzinom kojom jedemo.
Kada jedemo brzo, uglavnom gutamo veće dijelove hrane jer prosto ne stignemo dovoljno da je sažvaćemo.
Što bolje sažvaćete hranu, želudac će vam biti zahvalniji. Smatra se da se jedan zalogaj hrane treba sažvakati najmanje 30 do 50 puta.
Na taj način hranljive materije će brže i lakše dospjeti u krvotok. Brzo gutanje hrane usko je povezano i s gasovima i nadutošću zato što dok je jedemo unosimo puno vazduha u želudac.
Povezano je i s gojenjem jer želucu treba vremena da nam da signal kad je pun, a do tada smo pojeli veću količinu hrane jer nemamo osjećaj za mjeru.
Brzo jedenje hrane dovodi i do različitih problema s digestivnim traktom, kao i sa želucem. Dovodi do povećanja želudačne kiseline, pa ćete vjerovatno imati osjećaj da vam se hrana “vraća”. To se dešava zato što se od hrane stvara kiselina koja ide od želuca do jednjaka.
Želucu je potrebno vrijeme da svari hranu, pa isto tako ne očekuje da ćete u njega natrpati mnogo kalorija u roku od samo nekoliko minuta.