Pogon na sva četiri točka jedna je od stavki koju kupci rado vide na listi opreme, naročito u krajevima gdje snijeg nije svakodnevna pojava, ali se dovoljno često javlja da oteža vožnju.
Logika je jednostavna: ako automobil može prenijeti snagu na sva četiri točka umjesto samo na dva, trebalo bi imati bolje prianjanje i veću sigurnost na klizavoj podlozi. Međutim, tu nastaje i najveća zabuna, jer AWD i 4WD sistemi nisu isto, iako ih marketing često predstavlja kao slična rješenja.
Šta je AWD?
AWD sistem je danas mnogo rasprostranjeniji. Nalazi se u SUV modelima, crossoverima, limuzinama, sportskim automobilima, hibridima i električnim vozilima. Njegova osnovna svrha nije savladavanje teškog terena, već poboljšanje stabilnosti i trakcije na asfaltu i slabijim podlogama.
Kod većine modernih automobila AWD radi potpuno automatski. Vozač ne mora ništa uključivati, jer elektronika sama procjenjuje kada treba poslati dio snage na drugu osovinu.
Najčešći su sistemi s automatskim uključivanjem druge osovine. U normalnim uslovima vozilo koristi samo prednji ili zadnji pogon, a kada senzori registruju proklizavanje, druga osovina se uključuje gotovo neprimjetno.
Postoje i stalni AWD sistemi, poput onih u Subaru ili nekim Audi modelima, koji stalno raspoređuju snagu između osovina preko centralnog diferencijala. Oni bolje ponašanje pružaju na snijegu, makadamu i lošim putevima, ali obično povećavaju potrošnju goriva.
Sve češći su i hibridni AWD sistemi, gdje jednu osovinu pokreće motor s unutrašnjim sagorijevanjem, a drugu elektromotor.
Pravi terenac traži pravi 4x4
Klasični 4WD ili 4x4 pogon pripada drugoj kategoriji vozila, namijenjen je ozbiljnim terencima i pick-up modelima.
Ključna razlika je u tome što 4WD koristi reduktor i razvodnu kutiju, a prednja i zadnja osovina često su mehanički povezane. To je odlično na blatu, kamenju, dubokom snijegu i strmim usponima, ali može predstavljati problem na suhom asfaltu.
Ako se takav sistem koristi na podlozi s dobrim prianjanjem, dolazi do dodatnog opterećenja pogona, bržeg trošenja guma i mogućih kvarova.
Tipični predstavnici su Mercedes G-Klasa, Ford Ranger, Jeep Wrangler, Ineos Grenadier, Toyota Land Cruiser, Land Rover Defender i Suzuki Jimny.
Za razliku od AWD sistema koji radi automatski, 4WD zahtijeva aktivno uključivanje vozača.
Najčešći režimi su:
- 2H – pogon na jednu osovinu
- 4H – pogon na sva četiri točka za klizave podloge i veće brzine
- 4L – redukovani prenos za teški teren
Gume su često važnije od pogona
Pogon na sva četiri točka pomaže pri kretanju i ubrzanju, ali ne može pobijediti zakone fizike. AWD neće skratiti zaustavni put, neće nadoknaditi loše gume niti ispraviti prebrzu vožnju u krivini.
U zimskim uslovima automobil s prednjim pogonom i kvalitetnim zimskim gumama često može biti sigurniji od AWD vozila na lošim univerzalnim gumama.
Za većinu vozača AWD je logičniji izbor za svakodnevnu upotrebu, dok je klasični 4WD namijenjen onima koji često voze van asfalta, po blatu, kamenju ili dubokom snijegu.