Većina 21-godišnjaka se zaljubljuje, sklapaju nova prijateljstva i smišljaju šta žele da rade sa svojim životom, ali Phoebe Snedker se nosi sa „mučnim“ bolom i iscrpljujućim problemima sa bešikom zbog stanja koje je godinama ostajalo nedijagnostikovano.
Phoebe je morala da se odluči za medicinski indukovanu menopauzu kako bi obuzdala simptome endometrioze , dok nastavlja da čeka na operaciju kako bi saznala da li je i njena bešika pogođena bolnim stanjem.
Ona poziva na veću svijest o ovom stanju i podsjeća da oni pogođeni ovim stanjem svakodnevno doživljavaju da se njihovi simptomi ignorišu ili da im se govori da nisu dovoljno „ozbiljni“. U januaru je 30-godišnja aktivistiknja za podizanje svijesti o endometriozi, Aubrion Rodgers, umrla od komplikacija povezanih sa njeno stanje.
Jak bol
Endometrioza može da pogodi žene bilo kog uzrasta i tada tkivo slično sluzokoži materice počne da raste na drugim mjestima, kao što su jajnici i jajovodi. Izaziva niz simptoma, od jakog bola i mučnine do problema sa plodnošću - i trenutno ne postoji lijek.
„Ima dobrih i loših dana“, kaže Phoebe. „Nelagodnost je stalna. Moram da uzimam lijekove za bešiku svaki dan. Kada je loše, ne mogu ništa da uradim. Zaista je bolno.”
Endometrioza je takođe uticala na njen seksualni život.
„Kada sam bila mlađa, kada sam videla sve moje prijatelje kako govore: 'O, seks, ova nova, uzbudljiva stvar', bilo je tako bolno za mene," sjeća se ona.
Studentkinja rođena u Northamptonu je sa svojim partnerom već pet godina i kaže da je seks „definitivno nešto na čemu smo radili – samo upražnjavanje različitih pozicija može napraviti veliku razliku, jer se ne vrši pritisak na određene oblasti koje me bole.”
Ona kaže da i dalje može biti teško, za oboje.
„Seks je veliki dio veze, a kada znate da nanosite bol svom partneru, to i njega odbija da to radi“, primjećuje ona.
Trenutno, „ne postoji lijek za endometriozu, ali postoje određene stvari koje možete da uradite da biste je držali pod kontrolom ili spriječili simptome“, kaže Phoebe.
U pogledu upravljanja svojim fizičkim simptomima, ona se oslanja na lijekove protiv bolova na recept i toplotnu terapiju (poput boca sa toplom vodom), ali to je izazvalo svoje probleme.
„Toliko sam se oslanjala na toplotnu terapiju, jer nisam mogao da zakažem pregled kod svog ljekara opšte prakse da dobijem lijekove protiv bolova, i u suštini, više puta sam koristila boce sa toplom vodom, što je na kraju izazvalo neku vrstu toplotnog osipa, ali intenzivnije. Imala sam mnogo crvenih ožiljaka na stomaku."
Počela je da ograničava koliko koristi toplotnu terapiju, ali kaže da je to teško: „Želiš li stomak koji je stvarno crven ili želiš bol?“
Prvi simptomi
Phoebini simptomi su počeli kada je počela menstruacija, u dobi od 12-13 godina.
Imala je „veoma” obilne menstruacije i iako je udvostručila tampone i uloške i dalje je krvarila, a takođe je iskusila jak bol.
„Najbolji način na koji bih to mogla da opišem je neka vrsta pritiska iznutra, samo guranje svega“, kaže ona.
Phoebe je posećivala brojne ljekare, nadajući se dijagnozi koja će objasniti kroz šta prolazi, ali su joj stalno govorili: „Ti si tinejdžerka, normalno je da imaš neredovne menstruacije."
Jedan doktor je čak prepisao laksativ, „jer su mislili da je možda samo zato što imam zatvor i to je bio bol“.
Traganje za odgovorima bilo je „iscrpljujuće“, sjeća se Phoebe, kojoj je na kraju data kontrola rađanja da bi kontrolisala teško krvarenje.
„Za ljude koji nemaju endometriozu, ali i dalje imaju prilično obilne menstruacije, to može pomoći, ali moj bol se samo pogoršavao."
Konačno, sa 18 godina, pola decenije od pojave simptoma, primilo ju je ginekološko odjeljenje u njenoj lokalnoj bolnici u Northamptonu.
„Zakazali su mi unutrašnje skeniranje i pronašli policističnu izraslinu na mom lijevom jajniku."
Phoebini ljekari su mislili da bi cista mogla biti „jednokratna” i odlučili su da operišu – tokom operacije otkrili su endometriozu na Fibinom lijevom jajniku.
Provela sam većinu svojih tinejdžerskih godina misleći da je normalno da su moje menstruacije tako bolne
Poznato je da je teško dijagnostikovati i rijetko se otkriva na skeniranju, endometrioza se često dijagnostikuje tek nakon laparoskopske operacije.
Dobiti odgovor nakon toliko godina bola bilo je „olakšanje“, kaže Phoebe, posebno imajući u vidu koliko je morala da se bori da bi je shvatila ozbiljno. „Bilo je teško kada su ljudi samo mislili da sam dramatična“, kaže ona.
Rečeno joj je da je to endometrioza „imalo toliko smisla“, kaže ona, posebno jer neko sa mamine strane takođe ima to stanje – obično se javlja u porodicama.
Phoebein bol i nelagodnost u bešici zaista ograničavaju njen svakodnevni život, od njenih veza, do izlazaka i provođenja vremena zabavljajući se sa prijateljima.
„Noćni izlazak može da me košta nedjelju dana bola, samo zato što mi iritira bešiku“, kaže Phoebe, objašnjavajući da alkohol zaista može da izazove njenu endometriozu.
Pa čak i tada, ona može sve da uradi 'kako treba', izbjegava određenu hranu i alkohol, „i dalje dobija buktinju bola. Tako da je to veoma frustrirajuće. Iskrena da budem, imala sam relativno dobrih nekoliko dana, bol je bio podnošljiv, ali koliko znam, slijedeće nedelje bi u ovo vrijeme ponovo moglo biti jako loše, a ne bih znala zašto. Definitivno je veoma intenzivan i postoji samo stalna anksioznost: 'Da li će se nešto dogoditi? Ako ovo rezervišem, da li ću biti dobro?'”
Rješenje?
Sada se Phoebe također odlučila za medicinski indukovanu menopauzu i mora da posjećuje bolnicu jednom mjesečno radi injekcije da bi „jajnici bili isključeni“. Ljekari su joj rekli da je to njen najbolji način da spriječi da se njeni simptomi pogoršaju dok čeka dalju operaciju.
„Mnogi članovi moje porodice su bili prilično uznemireni što sam odabrala tu odluku, jer je očigledno prilično ekstremna“, kaže Phoebe, koja je imala samo 20 godina kada je ušla u menopauzu.
„Razumem uznemirujuću ideju o tome, ali u isto vrijeme, to je bila moja najbolja šansa da smanjim bol i spriječim njegovo širenje.
Phoebe se ipak bori sa širim brigama oko rađanja djece.
„Endometrioza je nešto što ne bih poželjela nikome“, kaže ona, „tako da to ionako dolazi u igru sa cjelokupnim pitanjem plodnosti: čak i ako mogu da imam svoju djecu, da li želim da rizikujem da je prenesem?“
