Dok većina smatra da sankcije Rusiji nemaju učinka, magazin Foreign Policy (FP) tvrdi suprotno.
U opširnoj analizi aktuelnog stanja ruske ekonomije, koja je pod oštrim sankcijama Zapada, magazin izdvaja devet razloga zašto su oni koji smatraju da sankcije nisu dale rezultata, zapravo u zabludi, prenosi B92.
Njihova analiza ukazuje na devet mitova o trenutnom stanju u ruskoj ekonomiji:
Mit 1: Rusija može preusmjeriti izvoz gasa
Ova teza prema Foreign Policyju nije tačna.
Manje od 10 odsto ruskog gasnog kapaciteta je tečni prirodni gas, tako da ruski izvoz gasa ostaje zavisan od sistema fiksnih cjevovoda za prijenos gasa. Velika većina ruskih gasovoda teče prema Evropi.
Ti cjevovodi, koji potiču iz zapadne Rusije, ne mogu se spojiti na zasebnu novu mrežu cjevovoda koja povezuje istočni Sibir s Azijom, koja sadrži samo 10 odsto kapaciteta evropske mreže gasovoda.
Zaista, 16,5 milijardi kubnih metara gasa koje je Rusija prošle godine izvezla u Kinu predstavljalo je manje od 10 odsto od 170 milijardi kubičnih metara prirodnog gasa koje je Rusija poslala u Evropu.
Nadalje, projekti azijskih gasovoda, koji su trenutno u izgradnji, još su godinama udaljeni od toga da postanu operativni. Uz to, finansiranje ovih skupih projekata gasovoda također stavlja Rusiju u značajno nepovoljniji položaj.
Sumirano, Rusiji su potrebna svjetska tržišta mnogo više nego što su svijetu potrebne ruske zalihe, navodi magazin.
Ne treba zaboraviti i da je Evropa samo 46 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala kupovinom gasa iz Rusije te da je Gazprom zabeliježio pad proizvodnje gasa u julu za 35 odsto na godišnjem nivou. Dakle, Rusija trpi štetu.
Mit 2:Putin jednostavno može prodati više nafte Aziji
Ruski izvoz nafte sada takođe odražava Putinov smanjeni ekonomski i geopolitički utjecaj. Rusija se jeste okrenula Kini i Indiji, ali uz prodaju po popustu bez presedana.
Naftu Ural prodaje po popustu od 35 dolara, iako nikad nije davala popust veći od 5 dolara, čak ni za vrijeme invazije na Krim 2014. godine.
Stoga, ruskim naftnim tankerima treba u prosjeku 35 dana da stignu do istočne Azije, naspram dva do sedam dana da stignu do Evrope, zbog čega je samo 39 odsto ruske nafte otišlo u Aziju naspram 53 odsto namijenjenih Evropi.
To je veliki utjecaj na maržu i profitabilnost poslovanja, gdje je Rusija pre bila među najuspješnijima. Uz to, ruska industrija proizvodnje nafte dugo se oslanjala na zapadnu tehnologiju, što je u kombinaciji s gubitkom nekadašnjeg primarnog tržišta Rusije i njenom smanjenom ekonomskom snagom prouzrokovalo da čak i rusko ministarstvo energetike revidira svoje projekcije dugoročne proizvodnje nafte nadole.
Mit 3: Nadoknađuje zapadne poslove i uvoz
Ruski uvoz je pao za više od 50 odsto unazad nekoliko mjeseci. Uvoz igra važnu ulogu unutar ruske domaće privrede. Čini oko 20 odsto ruskog BDP-a. Pored toga, Rusiji je važan zbog ključnih inputa – dijelova i tehnologije.
Kina nije ušla na rusko tržište u mjeri u kojoj su mnogi predviđali. Prema podacima kineske Opšte carinske uprave, kineski izvoz u Rusiju pao je za više od 50 odsto od početka godine do aprila.
Strmoglavio se sa 8,1 na 3,8 milijardi dolara. Uzimajući u obzir da Kina izvozi sedam puta više u Sjedinjene Američke Države nego u Rusiju, čini se da su čak i kineske kompanije više zabrinute zbog sukoba s američkim sankcijama nego zbog gubitka marginalnih pozicija na ruskom tržištu, što odražava slabu ekonomsku vezu Rusije s njenim globalnim trgovinskim partnerima, navodi FP.
Mit 4: Domaća potrošnja i zdravlje potrošača i dalje su jaki
Inflacija je u sektorima koji zavise od stranih lanaca snabdijevanja u Rusiji skočila na 40-60 odsto.
Količine prodaje su postale izuzetno male. Tako je prodaja stranih automobila u Rusiji pala za oko 95 odsto, i kod većeg broja kompanija može se reći da je potpuno zaustavljena.
Foreign Policy piše da je usljed problema u snabdijevanju, skoka cijena, slabljenja raspoloženja potrošača logično da indeks koji mjeri raspoloženje ruskih menadžera nabavke ukazuje da je ruska ekonomija u padu. U prosjeku oko 20 odsto.
Takav signal potvrđuju i kretanja e-trgovine unutar Jandeksa, kao i podaci o fizičkoj maloprodaji u Moskvi. Sve to govori suprotno od onoga što objavljuje Kremlj, navodi FP.
Mit 5: Strana preduzeća nisu se baš povukla iz Rusije
Strana preduzeća zapošljavaju u Rusiji oko 12 odsto radne snage. To je oko pet miliona radnika. Rezultat njihovog povlačenja nije samo pad broja radnih mjesta, već i pad privredne aktivnosti više od 1.000 tvrtki koje čine oko 40 odsto ruskog BDP-a.
Te su kompanije poništile tri decenije izgradnje ekonomskih odnosa na ruskom tržištu. Riječ je o masovnom egzodusu koji je za sobom povukao i odliv 500.000 visokoobrazovanih stručnjaka.
Foreign Policy piše da je čak je i gradonačelnik Moskve priznao da očekuje veliki gubitak radnih mjesta dok preduzeća prolaze kroz proces potpunog gašenja.
Mit 6: Putin ostvaruje suficit zahvaljujući visokim cijenama energije
Ministar finansija Rusije najavio je da očekuje da će ruski budžet biti u minusu od svega dva odsto BDP-a ove godine, a ne u suficitu.
Putin je odlučio da upregne sve mehanizme države kako bi umanjio pad. Krenuo je u finansijski neodržive fiskalne i monetarne intervencije. To uključuje drastično povećanje vojnih izdataka i štampanje novca. Tako je od početka napada na Ukrajinu udvostručio ponudu novca u Rusiji.
Putinovo nepromišljeno trošenje očigledno stavlja finansije Kremlja pod pritisak. Sve to ne događa se zbog visokih cijena energije, jer visoke su cijene energije bile i u razdobljima kad je ruski budžet znao pasti u deficit. Ovdje su razlozi tog pada drugačiji, navodi magazin Foreign Policy.
Mit 7: Putin ima stotine milijardi dolara u fondovima za crne dane
Da, Rusija na računima ima mnogo kapitala. Putinovi fondovi za crne dane teže oko 600 milijardi dolara u deviznim rezervama, akumuliranih od prihoda od nafte i gasa.
Ali, polovina od tog iznosa – 300 milijardi dolara zamrznuto je i nedostupno u savezničkim zemljama: Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Japanu, i Putin nema pristup tom novcu. Čak je bilo poziva da se zaplijeni tih 300 milijardi dolara kako bi se finansirala obnova Ukrajine.
Od preostalih 300 milijardi, Putin je od početka napada na Ukrajinu, znači u manje od pola godine, potrošio čak 75 milijardi dolara.
Kritičari ističu, piše Foreign Policy, da Putin ima alternativu. To je da dodatne devizne rezerve akumulira preko Gazprombanke, jer je centralna banka pod sankcijama.
Iako je to tehnički tačno i izvodljivo, magazin piše da nema dokaza koji bi sugerisali da Gazprombank akumulira bilo kakve rezerve. Posebno zato što ima vlastite kreditne obveze.
Mit 8: Rublja je ove godine najjača svetska valuta
Aprecijacija rublje nije dobar znak, baš suprotno, to je odraz drakonske kontrole kapitala, gdje je Rusija preko noći postala država koja se ubraja među najrestriktivnije u svijetu.
Ograničenja ne osjete samo kompanije, već i građani. Na primjer, građani ne mogu da kupuju dolare ili podižu svoje depozite u dolarima. S druge strane, Putin vještački "pumpa" potražnju preko velikih izvoznika koji moraju kupovati rublje, piše FP.
Zvanični kurs rublje zato dovodi u zabludu. Njime se trguje u dramatično smanjenim količinama u poređenju s onima prije rata, jer je pala likvidnost. Prema mnogim izvještajima, veliki dio tog nekadašnjeg trgovanja migrirao je na nezvanična crna tržišta rublje.
Čak je i Banka Rusije priznala, piše Foreign Policy, da je kurs više odraz vladine politike i otvoren izraz trgovinskog bilansa zemlje, a ne likvidnih deviznih tržišta kojima se slobodno trguje.
Mit 9: Sprovođenje sankcija i poslovno povlačenje sada su uveliko gotovi
Ruska ekonomija je ozbiljno oštećena, ali tek joj slijedi momenat u kojem treba to sebi da prizna.
Nije tačno da se proces povlačenja poslovanja iz Rusije završio i nije tačno da Putin i dalje ne zarađuje od izvoza nafte i gasa.
To što ti procesi i dalje traju, iako u smanjenom obimu, omogućava Putinu da održava ekstravagantnu domaću potrošnju i prikriva strukturne ekonomske slabosti. Zato, piše Foreign Policy, sada nije trenutak da se pritisne kočnica.
Štaviše, magazin navodi da Kijevska škola ekonomije i Međunarodna radna grupa Yermak-McFaul predlažu dodatne mjere – kombinaciju pojedinačnih sankcija, energetskih sankcija i finansijskih sankcija, a u tome ih podržavaju bivši američki ambasador u Rusiji Michael Mekfol i stručnjaci Timofij Milovanov, Natalija Šapoval i Andrij Borcun.
Foreign Policy zaključuje da Rusija ne može naći izlaz iz ove situacije sve dok savezničke zemlje ostanu ujedinjene u održavanju i povećanju pritiska sankcija na Rusiju.
