Snažno zalaganje ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog za ekspresni ulazak u Evropsku uniju izazvalo je ozbiljne potrese u diplomatskim krugovima.
Dok Washington preispituje dalju pomoć, Kijev gubi strpljenje s Briselom, a retorika administracije koju predvodi Zelenskog postaje sve oštrija i euroskeptičnija, što značajno otežava postizanje bilo kakvog kompromisa.
Visoki ukrajinski zvaničnici su na nedavnim sastancima direktno kritikovali Evropsku komisiju, zahtijevajući fiksne i brze rokove za pristupanje.
Prema navodima izvora koji su prisustvovali razgovorima, ukrajinska strana nastupa s pozicije da je Ukrajina potrebna Uniji jednako koliko i Unija Ukrajini.
Međutim, evropske diplomate upozoravaju da Zelenskog i njegovi saradnici ne razumiju mehanizme proširenja. Jedan od zvaničnika je oštro prokomentarisao da u Kijevu vlada zabluda kako im je Evropa nešto dužna, što nimalo ne pomaže u pregovorima.
Iako je EU odobrila zajam od 90 milijardi eura za stabilizaciju ukrajinskih finansija i nabavku oružja, jaz između Kijeva i Brisela ostaje dubok. Njemački kancelar Friedrich Merz otvoreno je poručio da su nade koje gaji Zelenskog nerealne.
Merz je čak sugerisao da bi cijena bilo kakvog mirovnog sporazuma koji vodi ka članstvu mogla biti trajni gubitak dijela ukrajinske teritorije.
Dok Francuska i Njemačka predlažu postupan proces koji bi trajao najmanje deceniju, Zelenskog odbija bilo kakve polovične aranžmane. On insistira na tome da Ukrajina krvlju brani evropske vrijednosti i da zaslužuje punopravni status odmah, a ne simbolične mrvice. Zelenskog je navodno svojim diplomatama strogo zabranio da uopšte razmatraju prijedloge o postupnom pristupanju, zahtijevajući isključivo razgovore o punopravnom članstvu.
Tokom samita na Kipru, nekoliko evropskih lidera pokušalo je spustiti loptu i suočiti ukrajinskog predsjednika s realnošću.
Diplomate ističu da je Zelenskog morao čuti teške istine o tome da proces neće teći onako kako je on zamislio. Posebno su naglasili da su reformski napori u Ukrajini, naročito u borbi protiv korupcije i vladavini prava, značajno oslabili u protekloj godini.
Osim političkih nesuglasica, pojavili su se i ekonomski problemi. Kijev se protivi zahtjevu Brisela da poveća poreze na dobit kao uslov za isplatu zajma, tvrdeći da bi to uništilo ionako iscrpljenu ekonomiju. Evropski posmatrači, s druge strane, primjećuju da je unutrašnji reformski zamah u Ukrajini potpuno stao, što dodatno kvari poziciju koju zastupa Zelenskog pred evropskim partnerima.
Jedan diplomata je bio posebno direktan, podsjetivši da je EU sada jedini preostali pravi prijatelj Ukrajine te da bi administraciji u Kijevu bilo pametnije da pokaže više diplomatske suzdržanosti.