Šefovi država i vlada Evropske unije kolebali su se pred ogromnim ekonomskim potrebama Ukrajine u naredne dvije godine, te zatražili od Evropske komisije da prouči niz opcija za njenu podršku.
Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen je iznijela tri opcije. Ona je uputila državama članicama Evropske unije hitan apel da se do decembra postigne dogovor o finansiranju ukrajinskih potreba za period 2026–2027, koje prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda i ukrajinskih vlasti iznose čak 135,7 milijardi eura.
U pismu je naglasila da "Zapad ne može sebi da priušti paralizu, niti potragu za nepostojećim lakim rješenjima", dok Ukrajina istovremeno mora biti spremna da se bori.
Prema podacima dostavljenim članicama, Ukrajini će u naredne dvije godine biti potrebno 83,4 milijarde eura za finansiranje vojske i još 52,3 milijarde za stabilizaciju ekonomije i pokrivanje budžetskog deficita. Ove procjene su zasnovane na pretpostavci da će se ruska agresija završiti krajem 2026. godine, iako je takav ishod vrlo neizvjestan.
Von der Leyen je u pismu iznijela tri moguća modela finansiranja. Naglasila je da nijedan nije jednostavan, te pozvala zemlje na kompromis.
1. Dobrovoljni bilateralni doprinosi država članica
Države članice bi direktno uplaćivale sredstva Uniji, a ona bi ih dalje prosljeđivala Ukrajini kao nepovratnu pomoć. Ovaj model ne zahtijeva nove zajedničke obaveze niti dodatne garancije, ali ima neposredan fiskalni uticaj na budžete država. Von der Leyen smatra da bi, uz doprinos G7 partnera, EU trebalo da osigura najmanje 90 milijardi eura u naredne dvije godine.
2. Zajedničko zaduživanje na nivou EU
Ovaj pristup podrazumijevao bi da Unija podigne kredit na tržištima kapitala, uz "pravno obavezujuće, bezuslovne i neopozive“ garancije država članica. Ukrajina bi kredit otplaćivala tek nakon što dobije odštetu od Rusije. Međutim, države članice morale bi da snose kamate, a u slučaju da neka zemlja odluči da se povuče, ostale bi morale da povećaju učešće. Komisija upozorava da bi se ovo dešavalo u periodu "izuzetno intenzivnog prikupljanja sredstava“ na finansijskim tržištima.
3. Reparacioni kredit zasnovan na ruskoj zamrznutoj imovini
Najkontroverznija, ali po mnogima jedina realna opcija, bila bi upotreba novčanih tokova i potencijalno glavnice iz više od 200 milijardi eura ruske državne imovine zamrznute u EU. Najveći dio, oko 185 milijardi, nalazi se u belgijskom Euroclear-u. Ovaj model ne bi zahtijevao novo zaduživanje, ne bi opterećivao budžete država članica i ne bi povećavao njihov javni dug.
Evropska komisija predviđa mehanizam u kojem bi se Unija obavezala da uzme kredit iz dostupnih sredstava zamrznute imovine uz nultu kamatnu stopu i potom ga u tranšama plasira Ukrajini. Kijev bi kredit otplaćivao tek nakon što Rusija plati reparacije, dok bi se EU obavezala da pokrije eventualne rizike, uključujući moguće arbitražne postupke protiv država članica.
Međutim, ovaj pristup nosi značajne pravne i političke rizike: mogao bi biti pogrešno protumačen kao konfiskacija, što je zabranjeno međunarodnim pravom, i mogao bi izazvati poremećaje na finansijskim tržištima. Von der Leyen je priznala ove rizike, ali insistira da je mehanizam usklađen sa međunarodnim pravom.
Najveći otpor dolazi od Belgije, zemlje domaćina Euroclear-a, koja već koristi kamate od zamrznutih sredstava za podršku posebnom kreditu od 45 milijardi eura za Ukrajinu. Belgijska vlada traži maksimalnu pravnu sigurnost i podjelu rizika u slučaju da Moskva pokrene postupke na osnovu bilateralnog investicionog sporazuma iz 1989. godine.