Evropska privreda ulazi u period stagflacije jer energetski šok istovremeno pritišće ekonomski rast i podiže inflaciju. To ne znači nužno recesiju u eurozoni, ali se očekuju niže stope rasta uz istovremeno visoku inflaciju.
Pitanje za Evropsku centralnu banku (ECB) je kada će reagovati povećanjem kamatnih stopa, što zavisi od ekonomskih podataka kojima raspolažu donosioci odluka u Frankfurtu.
Stručnjaci upozoravaju da je aktuelni rast cijena energenata, posebno nafte, ključni uzrok inflatornih pritisaka. Cijene nafte iznad 100 dolara po barelu ponovo stvaraju tzv. „energetski šok“, koji utiče na cijene širom ekonomije.
Inflacija u eurozoni u aprilu je porasla na 3,2%, dok je osnovna inflacija (bez hrane i energije) dostigla 2,5%, što ukazuje da se poskupljenja energije prenose i na druge sektore, posebno usluge i troškove rada.
Zbog toga ECB razmatra novo povećanje kamatne stope za 0,25 procentnih poena, na 2,25%, kako bi spriječila dalji rast inflacije.
Međutim, privredni rast u eurozoni je već slab, pa povećanje kamata nosi rizik dodatnog usporavanja ekonomije ili čak recesije.
Analitičari upozoravaju da se Evropa nalazi u klasičnom scenariju stagflacije, kombinaciji niskog rasta i visoke inflacije, kakva je posljednji put viđena sedamdesetih godina.
Investitori očekuju dodatna povećanja kamata tokom godine, dok bi ECB mogla sniziti prognoze rasta za 2026. i 2027. godinu, uz istovremeno povećanje inflacijskih očekivanja zbog trajnog energetskog šoka.
Posebna pažnja biće usmjerena na buduće projekcije bazne inflacije, jer će one pokazati da li ECB očekuje dugoročnije širenje inflatornih pritisaka kroz ekonomiju.