Zatvaranje fabrika, masovna otpuštanja i nezaustavljiv uspon kineskih automobilskih brendova podstakli su rasprave o kraju evropske autoindustrije. Međutim, stvarnost je mnogo složenija: evropska automobilska industrija nije ni na samrti, ali više nije ni nedodirljivi gigant kakav je nekada bila.
Gotovo svakih nekoliko sedmica pojavljuju se vijesti o ostavkama, smanjenju broja zaposlenih i zatvaranju proizvodnih pogona. Jedan naslov govori da Volkswagen prvi put u svojoj historiji zatvara fabrike u Njemačkoj. Drugi najavljuje da Bosch ukida desetine hiljada radnih mjesta. Treći upozorava da će kineski proizvođači potisnuti evropske marke s tržišta.
Sve to ima svoje uporište u stvarnosti. Ipak, tvrdnja da je evropska autoindustrija „gotova“ jednako je pojednostavljena kao i stav da problema uopće nema. Zato je važno sagledati situaciju bez panike, ali i bez uljepšavanja činjenica.
Evropa sada više uvozi ključne komponente nego što ih izvozi
Kriza je stvarna i ozbiljna. Samo među evropskim dobavljačima automobilske industrije za 2024. i 2025. godinu najavljeno je ukidanje oko 104.000 radnih mjesta, što pokazuje koliko tranzicija prema električnim vozilima mijenja tradicionalni lanac vrijednosti.
Otpuštanja nisu pogodila samo dobavljače. Volkswagen, BMW, Ford i Bosch gotovo istovremeno najavili su smanjenje broja zaposlenih.
Posebno zabrinjava podatak da je Evropska unija u prvoj polovini 2025. godine prvi put zabilježila trgovinski deficit u sektoru automobilskih komponenti, uključujući baterije i elektroniku. Negativan saldo iznosio je 1,4 milijarde eura.
To praktično znači da Evropa sada uvozi više ključnih dijelova za moderna vozila nego što ih izvozi.
Razlog nije jedan, već kombinacija više faktora:
- prelazak na električna vozila pokazao se skupljim nego što se očekivalo,
- potražnja za električnim automobilima raste sporije od planova proizvođača,
- troškovi energije i rada u Evropi ostaju visoki,
- Kina danas ne proizvodi samo automobile, već i baterije, elektroniku i druge ključne
- komponente u količinama i po cijenama s kojima evropske kompanije teško mogu konkurirati.
Situacija nije beznadežna
Ipak, druga strana priče često ostaje zanemarena.
Automobilska industrija i dalje direktno i indirektno zapošljava više od 13 miliona ljudi širom Evrope. To nije industrija na margini, već jedan od najvažnijih ekonomskih stubova kontinenta.
Štaviše, zaposlenost u ovom sektoru između 2011. i 2023. godine porasla je za više od 10 posto. Današnji pad jeste ozbiljan, ali dolazi nakon dugog perioda rasta.
Postoji još jedna važna činjenica koja se rijetko spominje. Značajan dio novih ulaganja u evropsku autoindustriju danas dolazi upravo iz Kine.
Kompanija BYD gradi svoju prvu evropsku fabriku u Mađarskoj. Chery sklapa vozila u Barceloni, dok Leapmotor sarađuje sa Stellantis na proizvodnji vozila u Evropi.
Drugim riječima, Kina se ne takmiči samo protiv evropske industrije. ona sve više investira unutar same Evrope i zapošljava evropske radnike.
Zbog toga je slika mnogo složenija od jednostavne podjele na „nas“ i „njih“.
Pravo pitanje nije da li će industrija nestati
Ključno pitanje nije da li je evropska automobilska industrija mrtva.
Pravo pitanje glasi: može li se dovoljno brzo prilagoditi novim okolnostima?
Evropa i dalje raspolaže ogromnim industrijskim kapacitetima, naprednim tehnologijama, stručnim kadrom i značajnim finansijskim resursima. Ono što ostaje neizvjesno jeste hoće li uspjeti reagirati dovoljno brzo da zadrži konkurentnost.
Decenija koja će odlučiti budućnost
Evropska autoindustrija trenutno ne vodi bitku za opstanak, već za svoju buduću poziciju u svijetu.
Način na koji će upravljati tranzicijom do 2035. godine, odnos prema kineskim proizvođačima i sposobnost da smanji troškove bez narušavanja socijalne stabilnosti odredit će hoće li iz ovog perioda izaći snažnija ili će postati industrija drugog reda.
Gigant je ranjen, ali još uvijek stoji na nogama.
Ono što bude radio u narednih nekoliko godina odlučit će hoće li ponovo postati jedan od lidera globalne automobilske industrije ili će posmatrati kako ga konkurencija postepeno sustiže i prestiže.