Irfan Mensur (72) jedan je od najvećih glumaca na ovim prostorima. Rođen u je Sarajevu kao Irfan Kurić da bi po dolasku u Beograd, gdje živi i radi već decenijama, promijenio prezime i postao Irfan Mensur.
Pas koji je volio vozove, Laf u srcu, Miris dunja, Čuvar plaže u zimskom periodu.. samo su neka od ostvarenja u kojima je Irfan ostvario nezaboravne role.
Intervju za Raport iz Beograda dogovarali smo kada je ulazio u studio na snimanje nove serije „Most ljubavi“, a nastavili ga narednog dana dok je pio prvu jutarnju kafu.
Svaka kontrola mi je hvala Bogu dobra
U penziji ste, ali radite, snimate, profesor ste i ne pomišljate na povlačenje.
„Ja sam sebi odredio da radim samo ono što me zadovoljava u smislu želje da to uradim. Ne želim da prihvatam neke ogromne zadatke s kojima bih trebao da se potvrđujem i koji bi mi trošili energiju ne bi li pravio karijeru. Meni je karijere dosta i ne želim da se borim za neko mjesto, u nekoj hijerarhiji glumačkoj ili javnih ličnosti. Samo želim da ostanem u kontaktu s kolegama, s branšom i prihvatam zadatke koji mi čine zadovoljstvo“.
Pretpostavljam da Vas zdravlje dobro služi, imali ste problema sa srcem.
„Ja sam prije 11 godina imao problema, svaka kontrola mi je hvala Bogu dobra, tako da nemam nikakvih problema“.
Ako se ne varam nije Vas dugo bilo u rodnom kraju, u Sarajevu.
„Stvarno dugo nisam bio u Sarajevu ni poslom, ni privatno. Što je to tako poslovno ne znam. Imao sam jedan poziv prije jedno godinu dana da radim predstavu, glavna uloga, u Kamernom teatru. Međutim, termini su bili nemogući, nismo se mogli uskladiti... To je bio jedini poziv u zadnjih deset-dvadeset godina iz Sarajeva“.
Nevjerovatno, šta se tu dešava.
„Meni je jasno šta se dešava, ali ne bih pokretao tu temu“.
Čime se bavite kad ne snimate?
„Osim glume jedino što me zanima je pronalaženje novih tekstova, koji bi se eventualno postavili na sceni i velika radost mi je još uvijek profesura.
Pišem, odnosno završio sam scenario jedne serije, koja bi trebala da se realizuje vjerovatno sljedeće godine. Ja sam idejni kreator i jedan od scenarista i postoji jedan scenarij za film. Radim poslove koji mi život čine intenzivnijim, ljepšim i plemenitijim. Ne radim ja sve to zbog neke materijalne dobiti, imam sasvim dovoljno za sebe i svoje ljude oko sebe. I za matore sinove... Pomažem im onoliko koliko oni žele da im pomažem i koliko ne bi bilo uvredljivo da im pomažem, jer to su već gotovi ljudi 25, 30 i 40 godina... Tako da nemam obavezu već imam želju da im pokažem i tu vrstu ljubavi“.
Posljednji moj rođak u Sarajevu umro je u nasred ulice
Imate li u Sarajevu još nekog od rodbine?
„Nemam. Imao sam jednog daljeg, treće koljeno, rođaka, kod kojeg sam i prijavljen kad sam vratio državljanstvo. Međutim, on je prije nekoliko godina iznenada preminuo nasred ulice u toku vožnje svog automobila. Tako da sad nemam nikoga... Imam dosta prijatelja i poznanika".
Vaše porijeklo je zanimljivo.
„Postoji begovska kula u Vakufu, Kurića - kula. Ja sam te strane begovske krvi, a sa majčine sam grofovske krvi. Ona je katolkinja i vuče porijeklo od plemstva Alaupovića. To plemstvo ima svoj grb u crkvi u Fojnici.
