Jasna Diklić u martu je proslavila 79. rođendan, ali naša glumica ne prestaje raditi. Ona je dio sjajne glumačke ekipe filma "Paviljon" reditelja Dine Mustafića, koji će 15. avgusta otvoriti 31. Sarajevo Film Festival.
Govori nam da je uživala radeći sa izvrsnom ekipom, ali je u veoma otvorenom razgovoru za Raport otkrila zbog čega je "Paviljon" veoma važan za nju. Preciznije krenuli smo sa filmom a onda je razgovor otišao u sasvim drugom smjeru.
Radikalne scene
Dino Mustafić na setu je okupio glumačku elitu u kojoj su Rade Šerbedžija, Zijah Sokolović, Miralem Zubčević, Ksenija Pajić, Mirjana Karanović i drugi.
"Taj film Dine Mustafića, koji smo radili možda ima i dvije godine jer je postprodukcija dugo trajala, izuzetno je zanimljiv. Dino Mustafić okupio je sjajne saradnike i aktere filma. Znači Viktor Ivančić je pisao scenario, poznati književnik i satiričar, glumci su iz cijelog regiona, također i saradnicu su baš posebno izabrani da budu u tom projektu...
"Paviljon" će sigurno biti film koji će ljudi rado gledati."
Šta nam možete otkriti o "Paviljonu"?
Tema filma je veoma provokativna. Radi se o penzionerima u staračkom domu koji su na vrlo ružan način tretirani, a to se i dešava domovima za penzionere i oni prave pobunu...
Vrlo je zanimljiv i ima dosta ima radikalnih scena, scene koje se ne bi mogle očekivati.
Vi ste aktivni kao u najboljim godina. Penzioneri u bivšoj Jugoslaviji na glumačkoj vrlo su aktivni. Je li onda pogrešno doživljavati penzionere, ne samo u Vašem poslu, na način na koji se uglavnom doživljavaju na Balkanu?
Tako je, a to je da su otpisani. U našem društvu pogotovu. Tako da je to sigurno strašna diskriminacija i šta se onda dešava. Dešava se da se oni sklone, postaju marginalizirani, da više niko o njima ne brine jedino što se ponekad znaju boriti za svoje penzije i to je strašno. U nekim drugim zemljama, sretnijim zemljama itekako su ljudi trećeg životnog doba uključeni u svkodnevnicu, u život, vrlo odgovorne poslove i dalje rade.
Srećom u Vašem pozivu nije baš tako.
Mi dok imamo pameti i snage i možemo raditi, ali ove druge profesije sve one traže da ih društvo prihvati i da im ponudi da dalje budu aktivni i produktivni. Jer imaju iskustvo, a iskustvo je znanje. O tome tako treba razmišljati. Ja znam po svom iskustvu - kolika je to razlika sada i kada sam počinjala.
Vi ste daleko od toga i kako kažete niste otpisani. Uživate u glumi.
Ja zaista to volim, ali čak sam u poziciji da biram da li nešto mogu ili ne mogu, da li nešto želim ili ne želim, da li imam snage za nešto… Moje godine i treća životna dob mi prija, jako mi prija. A tako bi trebalo i ostali. Baš mi prija i sretna sam što se to tako na kraju tog nekog životnog ciklusa dešava da nemam velikih osjećanja da sam marginalizirana, da sam po strani… Baš onako uživam i u poslu i u mom Juventafestu, Ima puno razloga da mi prija…
Mladi ljudi sve više idu u teatar
Bili ste član žirija na nedavno održanim Pozorišnim/Kazališnim igre u Jajcu.
To je jedini isključivo bh. festival, tu samo dolaze predstave iz Bosne i Hercegovine. Bilo je jako zanimljivo, gledala sam šta moje kolege rade, kako rade... Domaćini su bili vrlo na usluzi bilo je lijepo.
Znači ima kulture u BiH.
Sve više su pune pozorišne sale, tome se radujem, mladi ljudi sve više idu u teatar i posebno me to raduje. Glumci rado igraju za svoje sugrađane Bar što se tiče sarajevskih teatra znam da je to tako.