Rasprava o tome gde se u Evropi jede najbolja pizza odavno je prerasla puko poređenje testa i nadeva. Danas je to pitanje zanata, filozofije i poštovanja tradicije, ali i hrabrosti da se ona prilagodi savremenom ukusu. A svoj popis objavio je i i 50 Top Pizza Europe.
Na tom popisu nema ni jedne pizzerije iz BiH, iako ih ima iz našeg komšiluka.
Uglavnom, ako postoji grad koji ima pravo da kaže da je pizza njegov identitet, to je Napulj. Tamo pizza nije trend, već dio svakodnevice. Picerije poput Da Michele, Sorbillo ili Starita decenijama se drže istih pravila: jednostavno testo, duga fermentacija, paradajz San Marzano, mocarela di bufala i peć zagrejana na preko 450 stepeni. Upravo ta doslednost razlog je što se napuljska pizza i dalje smatra zlatnim standardom.
Pariz se posljednjih godina iznenađujuće visoko pozicionirao na evropskim listama. Picerije poput Peppe Pizzeria ili Pizzeria Popolare pokazale su da Italijani u emigraciji mogu da naprave savršenu pizzu i van domovine.
Španija je dugo bila van glavnih pizza-rasprava, ali se to promijenilo. Baldoria u Madridu i Sartoria Panatieri u Barseloni redovno se nalaze u vrhu evropskih rangiranja. Njihova filozofija oslanja se na lokalne sastojke, organsko brašno i eksperimentisanje sa teksturom testa, bez gubitka autentičnosti.
London je grad u kojem pizza često izlazi iz okvira klasičnog. Picerije poput 50 Kalò London ili Napoli on the Road kombinuju napuljsku osnovu sa modernim tehnikama fermentacije i britanskim sastojcima. Rezultat su pizze koje su lagane, vazdušaste i izrazito aromatične, zbog čega London važi za jednu od najinovativnijih pizza destinacija u Evropi.
Portugal je relativno kasno ušao u pizza igru, ali Lisabon je brzo nadoknadio propušteno. Pizzerije poput Lupita i Primo Basilico oslanjaju se na kvalitetno brašno i lagano tijesto, uz minimalizam u nadjevima. Upravo ta jednostavnost donela im je visoke pozicije na evropskim rang-listama.