Selma Karić (45), profesorica bosanskog jezika i književnosti, zaljubljenica u kuhanje, a prije svega majka i supruga, nakon učešća u popularnom kulinarskom šouu "MasterChef" postala je prava zvijezda.
Kako kaže u intervjuu za Raporti za nju se od "MasterChefa" sve promijenilo.
Živim jako turbulentan period
"MasterChef je završen i ja sam zaista prezadovoljna svojim uspjehom. To je za mene bio kompletan projekt, gdje sam ja učestvovala, gdje sam radila, gdje sam napredovala i došla do visokog 4. mjesta.
Nekako pozicija nije toliko ni bitna, koliko su bitni svi oni komentari, sve one riječi podrške koliko sam uspjela da povežem ljude u regiji, koliko su svi navijali za mene... Ustvari i prepoznavali autentičnost, to nešto što ja jesam, način na koji ja komuniciram s drugim ljudima, načinu na koji sam ja prolazila kroz cijeli taj šou.
Tako da za mene taj momenat, te validacije same publike prema meni puno veći od samog plasmana.
Šta se u Vašem životu promijenilo nakon završetka "MasterChefa"?
Sve se promijenilo u mom životu nakon završetka "MasterChefa". Moram da kažem da živim jako turbulentan period, jako puno obaveza, jako puno ljudi koji se svakodnevno javljaju, klijenata koji žele razne saradnje sa mnom.
Jako puno kuham, jako puno snimam, u toku su neki drugi projekti koji će se jako brzo pojaviti...
Tako da moram da kažem da "MasterChef" definitivno mijenja živote.
Ne stignem ni da spavam, nekad kažem 3-4 sata je dovoljno da mogu da nastavim dan, jer jako je bitno iskoristiti ovaj momentum koji se dešava.
Jer on se neće ponoviti i to treba iskoristiti, jer za par mjeseci doći će novi kandidati i to je to. Radim i na nekim svojim vlastitim projektima.
Zaustavljaju li Vas ljudi na ulici kad Vas vide?
Da i je više ne idem u kupovinu sama. Zaustavljaju me ljudi, slikamo se razgovaramo. Imaju potrebu da me zagrle, da me poljube...
Pa ja sam njima u kućama bila tri mjeseca, bukvalno me smatraju članom porodice. Često mi dolaze i poruke da snimim videoporuku i nekome čestitam rođendan.
Na djecu sam nekako najslabija i to uvijek uradim. A svakodnevno mi se ljudi javljaju, šta da vam kažem, na granici carinik mi se javlja želi da se fotografiše sa mnom.
Profesorica ste u Srednjoj školi za tekstil, kožu, i dizajn. Kako reagiraju Vaši učenici, jer profesorica im je kulinarska zvijezda?
Jako su ponosni na svoju profesoricu. Moram da kažem da su mi bili velika podrška za vrijeme emitovanja, stalno su pokušavali da dođu do nekih informacija: "Joj, jeste li Vi pobijedili, možete li nam reći je li ovo stvarno ovako..."
I kad su vidjeli da od mene ne mogu dobiti nijednu informaciju više prije završetka samog showa oni su rekli: "Šta god da se desi Vi ste naša pobjednica".
Stvarno su ponosni i sretni i svakodnevno razgovaramo o tome i često im govorim: "Evo, vidite, ja sam vam primjer da u životu treba slijediti svoje snove, sanjati. Nije važno koja je vaša primarna profesija, uvijek trebate imati neku ljubav pored toga na kojoj želite da poradite, da ostvarite sebi san."
Naravno tu su i Vaši kćerka i suprug.
Oni su uz mene od samog početka, i oni su bili taj najveći motivator koji postoji. Jer su mi oni prvi rekli da trebam da se prijavim na "MasterChef".
Nisam se nikada odvajala od svoje porodice, tako oni su bili najviše za to: "Prijavi se, ti to može dobro, ne brini se za nas".
Jer da nisam imala njihovu podršku, vjerovatno to nikada ne bih uradila. Ali nije ta podrška prestala sa prijavom na "MasterChef" i svemu onome što slijedilo.
To se nastavlja, evo, i danas kada ja jako puno radim, i pored svoje primarne profesije imam jako puno projekata na kojima radim. Oni su i dalje tu i, oni su mi i dalje podrška.
I moj suprug jako puno toga završava mimo mene, da meni olakša i definitivno drugačije ne bismo mogli.
Ne bih kuhala da ne volim da jedem
Kuhate sve, ali šta najviše od toga volite jesti?
Ne bih kuhala da ne volim da jedem.
Veliki sam gurman, ali ono što je kod mene zanimljivo jeste da ja mislim da nema jela koje ne volim da jedem. Volim sve, a najviše se obradujem nekim našim tradicionalnim jelima, ali koje ja uradim malo na drugačiji način.
Prilagodim ih i vremenu i stilu života i brzini života. Volim zaista da istražujem i druge kuhunje, tako da ne bježim ni od tih orijentalnih, azijskih okusa ili bilo čega drugog, ali nekako se uvijek vraćam toj našij tradiciji i tu crpim najveću inspiraciju.
Sigurno ste ostali sa nekim od učeniska u kontaktu.
Rodila su se sjajna prijateljstva u šouu, moram da kažem da smo mi ove godine bili kao jedna mala porodica.
Endrina mi je prije nekoliko dan otišla za Zagreb, bila je tu kod mene i s njom sam ostvarila najdublju konekciju.
Bile smo tri mjeseca i cimerice i zaista smo dobro funkcionisale i u izazovima i u tim nekim odnosima van samog šoua i svega.
Čujem se i sa Damjanom, Antonijom, sa Egonom, sa Juricom, sa Barbarom...
To su ljudi sa kojima sam najčešće na telefonskoj vezi. Dolazili su mi u novembru Antonija, Damijan i Egon, bili su para dana. Endrina se vraća brzo da se družimo u Sarajevu.