Nekada se moć mjerila brojem sastanaka, veličinom kancelarije i količinom e-mailova na koje stignemo odgovoriti u toku dana. Danas? Status moći je imati automatski odgovor koji kaže: „Trenutno sam u Portugalu. Učim surfati. Javit ću se kad uhvatim talas – i signal.“
U eri hiperproduktivnosti i stalne dostupnosti, najmoćniji simbol prestiža više nije luksuzni automobil, skup sat ili kancelarija na vrhu nebodera, već pravi, iskreni, digitalno utišani odmor. Oni koji sebi mogu priuštiti luksuz nedostupnosti šalju jasnu poruku: „Toliko sam dobar u svom poslu da mogu potpuno nestati.“
U svijetu u kojem je dostupnost postala norma, nedostupnost postaje luksuz. Oni koji se zaista mogu isključiti – bez grižnje savjesti, bez “samo da provjerim e-mail” – često su upravo oni na vrhu hijerarhije.
Sve češće se pojavljuju kreativne „Out of Office“ poruke koje nisu samo informativne, već i stav. Jedna direktorica komunikacija napisala je: „Na odmoru sam i trudim se zaboraviti lozinku od maila. Ako me pronađeš – nešto nije u redu.“
Jedan CEO poručio je: „Na planini sam. Telefon nema signal, a ni ja volju.“
Ovakav trend šalje snažnu poruku: normalizuje se pravo na prekid. I to ne bilo kakav, već potpun – bez društvenih mreža, aplikacija i obaveza. Kompanije koje podržavaju ovakav pristup često imaju zadovoljnije i produktivnije timove.
U regiji, međutim, još uvijek smo skloni tzv. „lažnim odmorima“. Nosimo laptop na more, čitamo e-mailove dok djeca skaču u plićaku i odgovaramo klijentima s peškirom na glavi.