Nakon nedavnog upozorenja evropske komesarske za proširenje Marte Kos da Bosna i Hercegovina rizikuje gubitak stotina miliona eura iz Plana rasta ukoliko u predstojećim mjesecima ne budu ispunjeni uvjeti za provedbu reformske agende, Ministarstvo finansija i trezora BiH napravilo je prvi korak u tom pravcu, saznaje Raport.
Naime, na konsultacije je upućen Sporazum o Instrumentu za reforme i rast i taj sporazum bi se uskoro mogao naći pred Vijećem ministara BiH.
Usvajanje i potpisivanje ovog sporazuma s EU prvi je korak ka deblokadi korištenja oko 976,6 miliona eura iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan, a potpisivanje ovog sporazuma preduvjet je za potpisivanje sporazuma o zajmu.
Dogovor Krišto i Amidžića?
Kako saznaje Raport do ovog pomaka je došlo nakon internih dogovora između Borjane Krišto (HDZBiH), predsjedavajuće Vijeća ministara BiH i SNSD-ovog ministra finansija i trezora BiH Srđana Amidžića.
Prema našim informacijama Amidžić je 'pustio' sporazum u proceduru, ali će SNSD navodno 'zatezati' njegovo usvajanje na Vijeću ministara BiH uvjetom da Ministarstvo na čijem je čelu Amidžić bude koordinator i za Reformsku agendu i za Instrument za rast i reforme
Tome se prema Raportovim izvorima Krišto ne protivi, jer kako kažu, HDZBiH već računa na to da će nakon općih izbora i raspodjele buduće vlasti Ministarstvo finansija i trezora biti pod kontrolom kadra HDZBiH.
Naravno, i u ovom slučaju kao i brojnim drugim HDZBiH i SNSD prave računicu bez bošnjačkih ministara u Vijeću ministara koje svojim dogovorom namjeravaju dovesti u poziciju, da ukoliko budu protiv ovakvog rješenja preuzmu na sebe odgovornost u zastoju reformi i gubitku značajnih sredstava iz Plana rasta.
Podsjećamo, BiH trenutno ima na raspolaganju 976,6 miliona eura kroz ovaj instrument, ali je već zbog kašnjenja u reformama ranije sankcionisana umanjenjem od 10 posto, odnosno oko 108 miliona eura.
Prema upozorenjima iz Brisela, u slučaju nastavka zastoja u provedbi Reformske agende, Bosna i Hercegovina bi mogla trajno ostati bez dodatnih oko 373,9 miliona eura. Time bi ukupni potencijalni gubitak bio ogroman udar na razvojne i infrastrukturne projekte koji su planirani kroz evropsku podršku.
Šta piše u Sporazumu?
Inače, Sporazumom u koji je Raport imao uvid definišu se pravila za korištenje sredstava.
Prema tekstu sporazuma, od oko 977 miliona eura, oko 280 miliona eura je bespovratna pomoć, dok je oko 696 miliona eura predviđeno kroz povoljne zajmove.
Prema Sporazumu ključni reformski koraci moraju biti sprovedeni najkasnije do 31. augusta 2027. godine, nakon čega BiH ima rok do 30. septembra 2027. godine da podnese zahtjev za isplatu sredstava Evropskoj komisiji.
Sporazum dodatno precizira da je 31. decembar 2027. godine krajnji rok za realizaciju uslova plaćanja povezanih s finalnim setom mjera, pri čemu se u taj rok uračunava i vrijeme potrebno Evropskoj komisiji za ocjenu ispunjenosti obaveza i donošenje odluka o odobravanju sredstava.
U tom okviru, finansijska podrška se ne isplaćuje automatski, već isključivo nakon potvrde da su reformski ciljevi ispunjeni u skladu s dogovorenom Reformskom agendom.
U dokumentu se navodi da je cilj Instrumenta ubrzavanje usklađivanja BiH sa zakonodavstvom Evropske unije, jačanje regionalne ekonomske integracije i socioekonomsko približavanje evropskom standardu. Poseban fokus stavljen je na reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, finansijske kontrole, borbe protiv korupcije i transparentnog trošenja javnog novca.
Stroga kontrola trošenja novca
Sporazum predviđa i veoma stroge mehanizme kontrole trošenja sredstava. Evropska komisija, OLAF, Evropski ured javnog tužioca (EPPO) i Evropski revizorski sud imaju pravo vršiti revizije, inspekcije i kontrole projekata finansiranih iz ovog instrumenta, uključujući pristup dokumentima, bazama podataka i finansijskim informacijama.
BiH se obavezuje da uspostavi efikasne sisteme unutrašnje kontrole, sprečavanja prevara, sukoba interesa i korupcije, kao i mehanizme zaštite zviždača.
U slučaju nepravilnosti ili zloupotrebe sredstava, Evropska komisija može obustaviti isplate, smanjiti finansijsku pomoć ili tražiti povrat novca.
Poseban dio sporazuma odnosi se na usklađenost sa sankcijama Evropske unije. To znači da sredstva iz evropskog fonda neće moći koristiti pojedinci, firme ili organizacije koje se nalaze pod restriktivnim mjerama EU.
Infrastrukturni projekti finansirani kroz ovaj instrument provodit će se uglavnom putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), što uključuje projekte saobraćaja, energetike, zaštite okoliša i digitalizacije.
Obaveza dostavljanja svih uplata EU
U nastavku sporazuma detaljno su definisana pravila za upravljanje sredstvima iz Instrumenta za reforme i rast Evropske unije, uključujući raspodjelu grantova i zajmova, mehanizme kontrole, transparentnost i zaštitu finansijskih interesa EU.
Poseban fokus stavljen je na procedure obustave, smanjenja ili povrata sredstava u slučajevima nepravilnosti, neispunjavanja reformskih koraka ili kršenja obaveza iz sporazuma.
Komisija zadržava pravo da privremeno zadrži ili trajno umanji sredstva ukoliko korisnik ne ispuni predviđene uslove u rokovima definisanim Reformskom agendom.
Sporazum precizira i način usmjeravanja finansijske podrške kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), pri čemu se grant sredstva i dio zajmova realizuju putem posebnih fondova i investicionih projekata koje odobrava Operativni odbor WBIF-a.
Istovremeno, korisnik je obavezan da Evropskoj komisiji dostavlja dokaze o svim izvršenim uplatama, ugovorima i korištenju sredstava, uz mogućnost prijevremene naplate zajma ukoliko se projekti obustave ili sredstva ne budu pravilno korištena.
Predviđeno je javno objavljivanje podataka o krajnjim korisnicima sredstava većih od 50.000 eura, uključujući informacije o primaocima, iznosima i projektima na koje se sredstva odnose.
Sporazum uspostavlja i obavezu redovnog praćenja provođenja reformi putem posebnog Odbora za praćenje Instrumenta za reforme i rast, koji čine predstavnici Evropske komisije, institucija BiH i drugih relevantnih aktera.
Za eventualne sporove nadležan je isključivo Sud Evropske unije.
Prema predloženom dokumentu, Sporazum bi trebali potpisati, u ime Bosne i Hercegovine predsjedavajuća Vijeća ministara BiH, Borjana Krišto, a u ime Evropske unije predviđeno je da sporazum potpiše direktorica za Zapadni Balkan Valentina Superti.