Vunasti miševi nastali pomoću genetskog inženjeringa jednog dana bi mogli da pomognu da se Arktik naseli krznenim, genetski modifikovanim slonovima i pomogne da se zaustavi zagrijavanje planete. Ovo su zapanjujuće tvrdnje američke kompanije koja je saopštila da je napravila miševe sa "osobinama nalik mamutskim".
Krajnji cilj Kolosal Biosajensiza je da kroz genetski inženjering napravi stvorenja nalik mamutima koji bi mogli da pomognu da se spreči otapanje arktičkog permafrosta.
Uslijedila je poplava kritika na račun kompanije, među njima i ta da je inženjeringom nastalo stvorenje nalik mamutu daleko od kosmatijih miševa, baš kao i neetički, i da je čitav projekat samo reklamni trik.
Ali kompanija tvrdi da je pogrešno shvaćena i da je miš važna alatka na putu do oporavka Zemljine prirode.
Kolosal Biosajensiz tvrdi da su eksperimenti sa krznenim miševima korak ka genetski modifikovanim slonovima koji bi bili krzneni, a i mogli bi bolje da podnose hladnoću.
Deklarisani cilj kompanije je da stvori krda onoga što naziva stvorenjima nalik mamutima koja bi živela u arktičkoj tundri
Kompanija kaže da bi običaji ovih stvorenja prilikom ispaše podstakli pašnjake da bujaju i da bi smanjili količinu ugljen dioksida koji se ispušta iz otapajućeg permafrosta.
Ugljen dioksid je gas efekta staklene bašte koji je jedan od glavnih pokretača globalnog zagrijavanja.
Ali kritičari kažu da prvo moraju da se savladaju značajni naučni izazovi prije nego što ove promjene na miševima budu mogle da se isprobaju na slonovima.
Suosnivač i izvršni direktor Kolosala Ben Lem rekao je za BBC News da su vunasti miševi označili veliki korak naprijed.
"Na dobrom smo putu da dobijemo prvog slona adaptiranog na hladnoću do 2028. godine, a to bi značilo da ćemo imati prve embrione do kraja 2026. godine. Vremenom ćemo imati čitavu lozu ovih slonova adaptiranih na hladnoću koju možemo da vratimo u divljinu i koja može unakrsno da se razmnožava", rekao je on.
Može li se za pet godina doći od miša do mamuta
Vunastim miševima je modifikovano osam njihovih gena, s tim da su sedam bili adaptiranih geni miševa koji su imali veze sa rastom krzna, a osmi je bio mamutski gen povezan sa povećanjem tjelesne masti.
Istraživači su otkrili da su životinje imale duže, ukovrdžanije krzno, ali nije bilo dokaza da je mamutski gen za povećanje masti imao bilo kakvog efekta.
Rad Kolosal Biosajensiza naišao je na skepticizam naučnika koji ne rade za ovu kompaniju.
U njihove razloga za zabrinutost spadaju:
- Kolosalov tim je izmijenio gene miševa za koje se odavno zna da imaju veze sa stvaranjem dlaka i proizveo dlakavije miševe.
- Ogroman je korak stići od vunastih miševa do vunastih slonova adaptiranih na hladnoću za samo pet godina.
- Biće dovoljno teško proizvesti samo jednog vunastog slona, ali proizvesti stotine ili hiljade njih koji su neophodni za obnavljanje arktičke tundre bio bi još veći izazov.
- Genetske promjene koje bi mogle da funkcionišu kod miševa mogle bi da dovedu do abnormalnosti kod slonova, što bi za rezultat imalo patnju tih životinja.
- Ostali slonovi bi mogli da smatraju ova modifikovana stvorenja nakazama i da ih odbace drugi članovi njihovog krda.
