Hrskav, slan, savršeno zlatan, pomfrit je jedno od onih jela koja svi vole, bez obzira na godine, kontinent ili kulinarske navike. Jede se uz sve: burgere, ribu, pečeno meso, pohano meso, a često i sam – kao glavno jelo (nerijetko ga povezujemo s morem ili bazenima). Ali koliko zapravo znamo o ovom naizgled jednostavnom jelu?
I koliko je današnji “pravi” pomfrit uopće sličan onome koji se nekada ručno rezao i pržio u tavi?
Je li to stvarno krompir? Pa, djelimično
Pomfrit bi, u teoriji, trebao biti jednostavno jelo: krompir, ulje i so. Međutim, moderni industrijski pomfrit često je nešto sasvim drugo. Većina smrznutih varijanti iz prodavnica prolazi kroz nekoliko koraka prerade: kuhanje, blanširanje, sušenje, prženje – pa tek onda zamrzavanje. Mnogi sadrže i dodatke poput škroba, dekstroze (šećera), pa čak i stabilizatora i sredstava protiv zgrudnjavanja.
Neki oblici pomfrita, naročito tzv. “oblikovani” (poput savršeno ravnih štapića ili pomfrita u raznim formama), zapravo uopće nisu rezani od cijelog krompira, već su napravljeni od krompirovog pirea koji se preša, oblikuje i potom reže. Ukratko, da, ima krompira, ali nije to baš onaj domaći koji se guli pa reže na kriške.
Pomfrit je, bez sumnje, jedna od najnezdravijih namirnica koju redovno jedemo, i to iz nekoliko razloga:
Prži se u dubokom ulju, najčešće biljnom, koje na visokim temperaturama razvija trans-masne kiseline povezane s bolestima srca.
Bogat je jednostavnim ugljikohidratima – brzo podiže šećer u krvi, a zatim ostavlja osjećaj umora i gladi.
Često je vrlo slan, što dodatno opterećuje organizam, posebno kod osoba s visokim pritiskom.
Kada se podgrijava ili prži više puta, mogu nastati spojevi poput akrilamida, koji se, prema nekim istraživanjima, povezuju s povećanim rizikom od raka.
Pomfrit je ultimativni primjer hrane koja nije dobra za nas, ali je previše dobra da bismo je se odrekli. Ipak, možda je bolja opcija onaj domaći, kućni, koji zahtijeva malo više vremena. Osim što ćete znati šta jedete, uživat ćete i u domaćem okusu (pravih) krompirića.