Svi znamo onaj momenat kada izvadite veš iz mašine, očekujete miris svježine, a dočeka vas težak, ustajao šmek koji kao da govori da pranje nije ni imalo smisla. Posebno se to dešava sa sportskom garderobom, peškirima i sintetikom. Operete, osušite, obučete i već poslije sat vremena imate osjećaj kao da je veš nošen danima.
Prva reakcija je da okrivimo deterdžent. Ali istina je mnogo banalnija. I mnogo više do nas. Neprijatan miris najčešće nema veze sa kvalitetom praška, već sa kombinacijom vlage, bakterija i pogrešnih navika.
Kada perete na 30 ili 40 stepeni, znoj, masnoće i ostaci prljavštine često se ne uklone do kraja. U vlaknima tkanine ostaje savršeno okruženje za razvoj bakterija i gljivica. A upravo one proizvode onaj ustajali, težak miris koji ne možete izbaciti ni najskupljim parfemisanim omekšivačem.
Problem dodatno pogoršavaju:
Pretrpana mašina: Voda i deterdžent ne mogu cirkulisati između komada odjeće.
Više nije bolje: Previše deterdženta i omekšivača stvara naslage koje "zaključaju" prljavštinu u tkanini.
Prljava mašina: Većina ljudi nikada ne čisti samu veš mašinu, pa zapravo veš perete u prljavoj vodi.
Rješenje kreće od osnovnih stvari. Komade koji već imaju neprijatan miris perite na najvišoj temperaturi koju materijal dozvoljava.
Dobra stara kuhinjska pomagala često rade bolji posao od skupih preparata:
Alkoholno sirće ili soda bikarbona: Dodajte ih u bubanj kako biste neutralisali bakterije i razgradili naslage koje uzrokuju smrad.
Brza reakcija: Veš izvadite odmah nakon pranja. Ostavljanje vlažne odjeće u zatvorenom bubnju satima recept je za katastrofu.
Održavanje mašine: Povremeno je pustite da radi prazna na 90 stepeni uz dodatak sirćeta kako biste uklonili buđ i naslage iz gume, ladice i cijevi.
Na kraju, sušenje pravi veliku razliku. Svjež zrak i propuh su vaši najbolji saveznici. Zatvoren, vlažan prostor samo će vratiti neprijatan miris u vlakna. Kada ove navike postanu rutina, vaš veš će zaista mirisati na čisto. Razlika se osjeti odmah.