Naše pravo da primimo informaciju je ugroženo i kontaminirano govorom mržnje, rečeno je to danas u Sarajevu na promociji treće faze projekta „Izgradnja povjerenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“.
Siniša Šešum, šef UNESCO-ove kancelarije u Sarajevu, poručio je da je bitno naglasiti da se ovaj projekt bazira na iskustvima iz prethodne dvije faze koje su implementirane u ranijem periodu.
“Ovaj projekt promoviše i njeguje slobodu izražavanja u Jugoistočnoj Evropi, promoviše slobodne, nezavisne i pluralističke medije. Ono što je značajno je da promoviše novinarstvo kao javno dobro, boreći se protiv dezinformacija. Moramo naglasiti da projekat ima direktan doprinos ostvarivanju dva cilja održivog razvoja. Jedan vezan za rodnu ravnopravnost i drugi za jačanje mira”, rekao je Šešum.
Projekt je posvećen jačanju kapaciteta medija i novinara kako bi osigurali poštovanje profesionalnih i etičkih standarda u novinarstvu, uključujući rodnu ravnopravnost i odgovornost medija.
“Kroz projekt želimo ojačati slobodu izražavanja i cirkulaciju i, ono što je najvažnije, tačne informacije. Na ovaj način se borimo protiv dezinformacija i promovišemo potrebu regulacije digitalnih platformi i internetskih medija da bi se ovo što više temeljilo na ljudskim pravima. Projekt će raditi na jačanju medijske i informacijske pismenosti kako bi se ojačalo kritičko razmišljanje kod svih, a naročito mladih, vezano za protok i korištenje informacija”, dodao je Šešum.
Adebayo Babajide, zamjenik šefa Delegacije EU u BiH, rekao je kako je svim građanima jako važno da mogu vjerovati medijima, da imamo pouzdane, tačne i nepristrasne informacije. Dodaje da, nažalost, imamo faktore koji mogu to povjerenje poljuljati.
„Uloga medija trebala bi biti da nam predstavljaju činjenice i da na taj način štite demokratske vrijednosti. Mediji ustvari treba da budu oči i uši javnosti i treba da osiguravaju da oni na vlasti budu odgovorni, a istovremeno služe kao platforma da se čuju i drugi glasovi. Međutim, posebno u vrijeme jedne izuzetno prisutne online atmosfere pojam medija je promijenjen. Posebno zato što se dezinformacije u tim uslovima šire poput požara i zato nam je u tim uslovima potrebna pomoć profesionalnih medija“, rekao je Babajide.
Upravo iz tih razloga Evropska unija je podržala projekt sa 3.000.000 eura.
„Mi podržavamo medijsku pismenost, što postaje možda jedna od ključnih sposobnosti potrebnih građanima u 21. stoljeću. Čineći to želimo doprinijeti informisanijem i angažovanijem društvu. Nažalost, novinari i mediji u BiH su pod velikim pritiskom. Jačanje slobode izražavanja i slobode medija je jedan od ključnih prioriteta vlasti na putu ka EU“, dodao je Babajide.
Sekretarka Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine Biljana Čamur-Veselinović istakla je kako je medijska pismenost u školama veoma bitna. Dodala je da je ovaj projekt od izuzetnog značaja za jačanje medijske slobode jer pruža podršku novinarskoj profesiji koji se suočavaju s izazovima dezinformacija.
„S obzirom na sveprisutnost dezinformacija u savremenom društvu ističemo važnost rada na jačanju integriteta novinarstva i povećanju povjerenja javnosti u medijske izvore. Medijska pismenost je ključna komponenta za osnaživanje kompetencija društvene participacije i razvoja demokratske kulture“, rekla je Čamur-Veselinović.
Dodala je da Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine prepoznaje napredak u oblasti medijske i informacijske pismenosti u sistemu visokog obrazovanja u BiH, naglašavajući da se predmet izučava na pet javnih univerziteta.
Guilherme Canela de Souza Godoi, šef Odjela za slobodu izražavanja i sigurnost novinara i šef Jedinice za medijsku i informacijsku pismenost i digitalne vještine u UNESCO-vom sjedištu u Parizu, rekao je kako je internet najveća revolucija za slobodu izražavanja nakon Gutenbergove mašine za pisanje, dajući nam slobodu izražavanja i primanja informacije.
„Moramo je zaštititi. Mnogi ljudi u prošlosti nisu imali mogućnost da se njihov glas čuje. Mi imamo, zato moramo da je zaštitimo. Mi govorimo o pravu da se daje i primi informacija. Mi komuniciramo na Tinderu, raspravljamo o politici na različitim platformama. Dajemo, ali i hoćemo da primimo informaciju. Taj digitalni prostor je onečišćen govorom mržnje i naše pravo da primimo informaciju je ugroženo“, rekao je Canela de Souza Godoi.
Dodao je da „u EU da biste napravili toster treba ispoštovati više pravila nego što to moraju uraditi kompanije sa milijardama korisnika. To treba mijenjati“.
Joshua Massarenti, regionalni koordinator projekta pri UNESCO-ovoj kancelariji u Sarajevu, naglasio je kako će aktivnosti biti provođene do polovine 2026. godine.
„Ovaj trogodišnji program od tri miliona eura ima tri različita dugoročna cilja. To su podrška samoregulaciji, medijska pismenost i jačanje etike u novinarstvu“, rekao je Massarenti
.
Danas su prezentirane i UNESCO-ove “Smjernice za upravljanje digitalnim platformama: zaštita slobode izražavanja i pristupa informacijama kroz pristup s više učesnika“.
UNESCO, kao vodeća UN agencija koja promoviše medijsku i informacijsku pismenost na globalnom nivou, izradio je smjernice za transparentnije i sigurnije korištenje interneta za sve aktere uključene u proces online komunikacije.
