Ne treba ništa drugo, samo jedan jedini vizual. Kombinacija dva rezultata jednog moldavskog kluba i sve će nam se samo kazati - gdje nam je fudbal, a samim tim i gdje smo kao društo. Bez ikakve težnje za glorifikacijom jednog bh. kluba (to bi u ovome trenutku bilo i apurdno i tužno) - a što će bezumni moroni odmah pomisliti - činjenica je da je u julu 2011. taj klub savladao Sheriff iz Tiraspola.
Isti taj klub, FK Željezničar, ni danas a ni ikad ranije recimo ne bi savladao slovenskog Maribora. Štaviše, godinu dana ranije ubjedljivo je poražen, ali su svi u tom klubu bili uvjereni: Ako budemo ovako išli, osvajali titule redovno i izlazili češće na međunarodnu scenu doći će i taj dan pa ćemo i mi proći nekoga, nekada...
Sheriff iz Tiraspola je klub bogatog baje (nije Stanko Sopta) i to što je tada poražen od Željezničara bila je prvorazredna senzacija. Kao kada bi Željezničar izgubio od Han Bile, ali nije to bitno - bitno je bilo pokazati sam sebi da možeš protiv mnogo bogatijeg. Kad znaš.
Sheriff iz Tiraspola sinoć je pokazao ono što je Željo tada sebi, da se može i protiv mnogo bogatijeg. Ne mnogo, astronomski bogatijeg Real Madrida. Nama svima je s druge strane pokazao koliki smo klocevi.
S izuzetkom Veleža koji je ove sezone eliminirao AEK te trijumfa Zrinjskog nad Utrechtom i pobjede Sarajeva protiv Levskog, bh. klupski fudbal u deset godina ne da nije uspio izroditi kolektiv koji bi se plasirao u grupnu fazu ičega, već nije ponudio utakmicu za ponos - makar tu jednu o kojoj bi se pričalo u narednih 50-60 godina kao što će se o sinoćnjoj u Tiraspolu trviti jal' se malo popije...
Znamo li što je to tako?
Mah... nema veze, bit će gore.