Zvuči kao nešto iz budućnosti, ali je zapravo veoma blizu. Evropa se sprema za svoju najveću finansijsku revoluciju od uvođenja papirnog eura. Dok svakodnevno koristimo kartice i aplikacije, iza kulisa se vodi ozbiljna bitka za „digitalni suverenitet“.
Najlakše ga je zamisliti kao digitalni keš. To nije kriptovaluta (poput Bitcoina) čija vrijednost oscilira, niti je to obični novac na vašem bankovnom računu.
Glavna razlika je u tome gdje vaš novac "boravi". Na kartici vaš novac „leži“ u komercijalnoj banci. Digitalni euro je novac direktno kod Evropske centralne banke (ECB).
To je zakonsko sredstvo plaćanja koje će biti sigurno, besplatno za osnovnu upotrebu i dostupno svima u eurozoni, pa čak i onima koji nemaju bankovni račun.
Zašto ga Evropa toliko želi? Razlog je jednostavan: zavisnost. Trenutno, čak 6 od 10 digitalnih transakcija u Evropi ide preko američkih giganata kao što su Visa, Mastercard ili PayPal. Brisel želi svoju „kartu“ u toj igri. U eri trgovinskih ratova i sankcija, Evropa ne želi da joj platni sistem zavisi od kompanija van njenog kontinenta.
Put do digitalnog novčića ima jasan plan:
2026. godina ECB će pozvati pružaoce platnih usluga da se prijave za učešće.
Za drugu polovinu 2027. godine planiran je veliki pilot projekat (testna faza) koji će trajati godinu dana.
Bankarski lobiji se plaše da će ljudi povući sav novac s običnih računa i prebaciti ga u „digitalne novčanike“ centralne banke. Zbog toga će vjerovatno postojati limit koliko digitalnih eura jedan građanin može posjedovati (spominje se iznos od oko 3.000 eura).
Da li kartice odlaze u penziju? Ne još. Stručnjaci predviđaju hibridni model. Visa i Mastercard će ostati za putovanja van Evrope, dok će digitalni euro služiti kao sigurna, državna alternativa koju niko ne može da vam „ugasi“. To je jasan signal da će fizički keš nastaviti gubiti bitku, a digitalni novčanici postati centar našeg finansijskog života.