Veljko Belivuk, koljač iz Ritopeka, predstavljao se kao normalan momak. Čak, kako je tvrdio, svakom tko je stariji od njega govorio je Vi, piše Republika.rs.
-Sad ću vam reći što se droge tiče. Nekako, mi pročitasmo u novinama da koji god navijač je ubijen, bilo je to zbog sukoba narko-tržišta. Eto, stariji ste od mene, prošli ste mnogo, mnogo više, mnogo mangupa ste i upoznali i saslušali, pa gdje to ima tek tako da se zarađuju pare i da se tek tako ljudi ubijaju zbog droge? Koja se to droga prodaje na stadionu? Ja ne vidim nijednog navijača da je drogiran, OK, ima nekih koji su pijani, koji su pod nekim utjecajem sigurno, ali šta ja da radim? Evo njih je došlo 200 na utakmicu i kome sam ja tu nešto prodao, ide li to uz kartu, dobiješ paket nečega ili nešto, ne razumijem… Pošto je u novinama tako predstavljeno, otprilike, oni se bore za prevlast nad tribinom jer onda drže i narko-tržište.
-Nikad priveden, nikad osumnjičen, nikad nađeno kod mene ništa, znači, nikad s drogom posla nisam imao, nikada. Jesu me hapsili, naravno da jesu, ali ne za takva djela, hapsili su me za neka fizička, za neke fizičke stvari – tvrdio je Belivuk.
Pričao je i o splavovima koje je osiguravao.
- Svi žive na kredit, na lizing, na to, eto ja vam kažem. Ljudi uzimaju pare na kamatu da bi uvečer izašli u grad, to je takav profil. Nije ovo kao ranije, zlatno doba je bilo 2006, 2007. i 2008. Tad su se svi Bosanci i Crnogorci sjatili u Beograd i trošili pare. Milijune su trošili, znači nije im bilo ništa sporno, natjecali su se tko će više potrošiti. Sada klub koji ima 1.200 ljudi ima isti utržak kao i klub koji je primao 300 ljudi 2007. A dobro znate koji je kurs bio tada, a koji danas. Splavovi, znaš šta, donose mnogo toga ti stranci. Beograd se evo treću godinu natječe s Barcelonom za grad broj jedan što se tiče noćnog izlaska. Svugdje preko su izlasci u devet, deset, do jedan, dva i kući, a ovdje se u jedan počinje. Kaže Belivuk i da na splavove uglavnom dolaze normalni ljudi, ali…
-U svakom poslu imate, pa evo, malo-malo, pa neko napiše da je preminuo u bolnici zbog greške liječnika, jesu svi liječnici loši onda? Ja ne mogu to reći, što više, to je nezahvalna strana njihovog posla. Nezahvalna strana ovog našeg posla, imaš dvije opcije, jedna je da ćeš otići kući s tom dnevnicom, jedna je da ćeš imati incident, a profil ljudi koji dolazi na splav – 90 posto su normalni, momci s djevojkama, a 10 posto su oni koji su došli tu da bi se pokazali, da bi, ne znam, otkud znam, valjda ih to pali, nemam pojma. Onda baš na takvim mjestima dođe do sukoba s normalnim svijetom – priča Nevolja. Za sebe je rekao da je normalan.
- Ne, ne mogu ja reći da je netko pokušao preko mene nekom da se dokaže, nitko nikad. Evo dajem vam primjer, uvijek za što sam privođen, to je zbog neke, eto kažem opet, radimo te poslove osiguranja po klubovima. Tamo su bili ti sukobi, ja nemam problem ovako, nikad nitko nije došao da mi kaže: “Evo ja ću se dokazati preko tebe”. Prvo, ja i ne smatram sebe nekim, ništa, smatram se normalnim građaninom, eto zbog medija i svega toga nas ljudi malo više znaju od nekih običnih. Kažem, najviše sam imao tako sukoba s ljudima jer jednostavno, kad ste fini i kulturni, ljudi to zloupotrijebe. Ja sam imao situaciju, recimo, kad momak koji je radio sa mnom, viši od mene, istetoviran, isječen, kad on opomene, i njega kad vide, to se staje. Ja kad opomenem, oni meni nešto kažu loše, a ja… Kratak mi je fitilj.
