Mušmula, poznata i kao divlja kruškica, nepravedno je zapostavljeno voće koje se polako vraća na naše trpeze. Ova jesenja poslastica, koju su cijenili još stari Rimljani, jede se tek kada plod postane mekan, gotovo gnjio, jer tada dobija svoj specifičan, slatko-kiselkasti ukus. Iako na prvi pogled ne izgleda primamljivo, mušmula je prava riznica hranljivih materija.
Poreklo mušmule seže u jugozapadnu Aziju i jugoistočnu Evropu, a kultiviše se već hiljadama godina. Bila je izuzetno popularno voće u srednjem vijeku, a danas ponovo dobija na značaju zbog svojih brojnih zdravstvenih prednosti.
Ključ uživanja u mušmulama je strpljenje. Beru se u kasnu jesen, obično poslije prvih mrazeva, dok su još tvrde. Mraz zapravo pomaže da plodovi ravnomjernije sazru i postanu slađi. Nakon branja, ostavljaju se da odstoje i „ugnjile“, odnosno da meso potpuno omekša i postane kašasto i tamnosmeđe boje. Tada su spremne za jelo, jednostavno se prepolove i meso se jede kašičicom.
Iza neugledne spoljašnosti krije se bogatstvo nutrijenata. Mušmule su odličan izvor vitamina C, koji je ključan za jačanje imuniteta. Obiluju i pektinom i dijetalnim vlaknima, zbog čega su odlične za regulaciju varenja i prevenciju zatvora. Sadrže i značajne količine kalija, kalcija, magnezija i željeza, što ih čini korisnim za zdravlje srca i prevenciju anemije.
Pored toga što se jedu svježe, od mušmula se mogu praviti ukusni džemovi, pekmezi, likeri, pa čak i sirupi i čajevi. Listovi se također mogu koristiti za pripremu čaja koji pomaže kod problema sa varenjem. Zbog svoje otpornosti i skromnih zahtjeva, idealna je voćka za organski uzgoj.