Politička scena u RS dobija dinamiku koju mnogi porede sa atmosferom iz Srbije krajem devedesetih, kada je tamošnja demokratska opozicija pokušavala srušiti Slobodana Miloševića. Tada su, uprkos dubokim ideološkim razlikama, Zoran Đinđić i Zajedno za Srbiju stali iza kandidature Vojislava Koštunice, kako bi zajednički oborili režim.
Prema pisanju portala Srpskainfo, sličan obrazac danas gledamo u RS uoči prijevremenih izbora za predsjednika entiteta.
Na jednoj strani nalaze se stranke vladajuće koalicije koje stoje iza kandidature Siniše Karana, uz punu podršku lidera SNSD-a Milorada Dodika. S druge strane, opozicija je ujedinjena oko zajedničkog kandidata — Branka Blanuše.
Kako navodi Srpskainfo, iako među opozicionim liderima postoje jasne razlike, potez gradonačelnika Banje Luke Draška Stanivukovića da javno stane iza Blanuše mnogi vide kao politički momenat sličan onome kada je Đinđić dao podršku Koštunici.
Izvori iz vrha SDS-a, koji su insistirali na anonimnosti, tvrde da je Stanivuković na nedavnom sastanku uvjeravao opozicione partnere da Blanuša u Banjoj Luci može računati na 25.000 do 30.000 glasova prednosti u odnosu na Karana.
''Ako Stanivuković zaista uspije isporučiti toliku razliku, otvorit će mu se širok politički prostor pred opšte izbore 2026. godine.'' – naveli su sagovornici za Srpskainfo.
Ujedinjenje kao preduslov
Politička analitičarka Tanja Topić za Srpskainfo ističe da ujedinjavanje opozicije, uprkos jasnim razlikama, predstavlja "uslov svih uslova" za ozbiljnu šansu na predstojećim izborima.
Ipak, Topićeva naglašava da poređenja imaju granice.
''Teško je povlačiti paralelu između parova Đinđić–Koštunica i Blanuša–Stanivuković. Konteksti su drugačiji, kao i političke pozadine. Povezuje ih jedino cilj da se s vlasti smijene dugotrajni politički lideri – Milošević tada, Dodik danas.++ – kaže Topić.
Dodaje da je Đinđić simbol otvorenosti ka Evropi i modernizaciji, dok su ostala trojica političara znatno bliža tradicionalnim vrijednostima i naglašenom nacionalnom identitetu.
''Ne može se praviti paralela ni po funkcijama. Đinđić i Koštunica bili su na čelu države i vlade, dok su Blanuša i Stanivuković ograničeni na jedan dio političkog sistema. Razlike su velike, ali je sličnost u tome što se spajaju zbog jednog cilja.'' – zaključila je Topić.