Stotine Afganistanaca stoje uz prašnjave puteve u glavnom gradu Kabulu, očajnički pokušavajući da prodaju svoju oskudnu imovinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Mnogi nude polovne lonce, tanjire i šolje nagomilane na čaršavima. Drugi prodaju otrcane dušeke i stare tepihe ili se nadaju da će neko kupiti njihov televizor ili frižider.
"Nema posla i nemamo para", kaže Hadži Aziz, nezaposleni kuhar dok stoji uz hrpu kuhinjskog pribora na prodaju na prometnoj ulici u centru Kabula.
"Pokušavam da prodam sve što mogu da prehranim svoju porodicu", kaže Aziz, iscrpljeni sredovječni muškarac koji je jedini hranitelj u njegovoj devetočlanoj porodici.
On je među milionima Afganistanaca koji trpe zbog ekonomskih šokova nakon što su talibani brzo zauzeli Afganistan, osiromašenu i ratom razorenu zemlju s oko 38 miliona stanovnika.
Otkad je militantna grupa zauzela Kabula 15. avgusta, stanovnici su pogođeni rastom cijena hrane i nestašicom gotovine. Inflacija je porasla, dok se vrijednost nacionalne valute avgana sunovratila.
Mnoga preduzeća i prodavnice su i dalje zatvoreni. Zaposleni u vladinim službama, od kojih se mnogi kriju, ne dobijaju platu. Hiljade ljudi čeka u redovima ispred banaka i bankomata dok naoružani talibanski borci pokušavaju da održe red.
Čak i prije nego što su talibani zauzeli Afganistan, ekonomija te zemlje bila je izuzetno krhka, održavana uz 20 godina strane pomoći. Međunarodna pomoć čini oko 40 odsto njegovog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Međutim, otkako se militantna grupa vratila na vlast, strani donatori su obustavili pomoć Afganistanu. Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF) takođe su obustavili isplate.
Devizne rezerve Da Avganistan banke (DAB), centralne banke, takođe su zamrznute. DAB ima rezerve od oko devet milijardi dolara, od kojih se većina nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama.
"S obzirom na zamrznute rezerve i smanjeni priliv od donatora, nova administracija će se suočiti sa značajnim ekonomskim preprekama", rekao je za RSE Ajmal Ahmadi, bivši guverner DAB-a koji je pobegao iz Kabula pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom.
On očekuje da će se većina ekonomskih pokazatelja – uključujući rast inflacije, nestašicu gotovine i pad valute – "pogoršati".
Predviđa se da će se avganistanski BDP u ovoj finansijskoj godini smanjiti za skoro 10 odsto, s dodatnim padom od pet odsto sledeće godine.
Stručnjaci kažu da bi afganistanska ekonomija mogla da doživi kolaps, što bi moglo da dovede do raširene gladi i pogorša već razornu humanitarnu krizu.
Više od 550.000 Afganistanaca, prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), interno je raseljeno od januara 2021. godine, čime je ukupan broj raseljenih Afganistanaca dostigao skoro četiri miliona. UN navode da je skoro polovini od 38 miliona stanovnika Afganistana potrebna humanitarna pomoć da bi preživeli.
"Ljudi su očajni", kaže Nematulah. "Nema posla i nema para. Ljudi nemaju drugog izbora."
