Naučnici istražuju povezanost nedostatka vitamina D i zaraze koronavirusom, te zaključuju da u slučaju laboratorijski potvrđenog nedostatka vitamina D kod zaraženih promptno treba uvesti nadoknadu tog vitamina.
Studije su ukazale na povezanost niskih koncentracija vitamina D i učestalosti više infektivnih bolesti, posebno infekcija gornjeg respiratornog sustava te enteroviroza, ali i pneumonije, upale uha, hepatitisa B i C te HIV infekcije, prenosi Hina.
U jeku nove pandemije mnogi stručnjaci bave se izučavanjem povezanosti nedostatka vitamina D i infekcije virusom Covid-19.
Većina vitamina D stvara se u koži pod utjecajem sunčevog zračenja, a unos ovoga vitamina putem hrane u prosjeku je vrlo malen u populaciji, iznosi svega 20 posto od ukupnih dnevnih potreba.
Najbogatiji prirodni izvor vitamina D3 u hrani su ulja jetre bakalara i drugih masnih riba. Nadalje, hrana bogata vitaminom D3 obuhvata ribu (tuna, srdele, skuša, bakalar, haringa, losos), rakove i plodove mora, neke vrste gljiva, kvasac, goveđu jetru i žumanjak jajeta, te namirnice koje su dodatno obogaćene vitaminom D poput nekih margarinskih namaza.
Rizične grupu za pojavu hipovitaminoze D su sve osobe s nedovoljnim izlaganjem suncu (posebno dojenčad) i osobe koje žive na prostorima veće zemljopisne širine (iznad 40 stepeni geografske širine) te u gradovima s većom koncentracijom smoga.
