U toku je tematska sjednica Skupštine Kantona Sarajevo Trenutno se održava tematska sjednica o stanju u inkluzivnom obrazovanju.
Zastupnicima su se obratili i roditelji djece s posebnim potrebama. Među njima bi je i Kasim Memić. Njegov potresni i iskreni govor prenijet ćemo u cijelosti:
Većina me zna, bio sam prije dve godine ovdje. Otišao odavde zadovoljan, došao danas razočaran.
U momentima kada sam mislio da vi nešto mutite, hoćete-nećete, nisam dobro shvatio i danas u izlaganjima vidim i kažem: gospodo zastupnici veliko vam hvala za učinjeno do sada za djecu s posebnim potrebama. Neprikosnoveno je jasno da podržavate novčano maksimalno ono što možete.
Međutim, moramo vam reći, naročito ministrice ovo trebaju da slušaju škole i obrazovne ustanove koje naša djeca pohađaju jer vas konstantno lažu. Haj što lažu nas roditelje, misle valjda da smo i mi s posebnim potrebana. Međutim, tu je obrazovni kadar s posebni potrebama. Njima trebaju naša djeca za njihove plate i druge stvari.
Dino Konaković i Sabahudin Delalić su mi poslali dokument da moje djete može upisati fakultet. Mislio sam, super. Bio sam ohrabren. Dođem u školu, kad mu ne daju nakon 22 godine dalje u školu, dajte mi šta je završilo. Kažu radionicu, pa napišite nešto da to završilo. Kažu ne znaju šta će napisati. Kažem da napišu nešto.
Kažu mi: hajde sutra dođi, kad bude domar. Kontam kakav domar, šta on ima s tim. Ali stiuacija je takva, domar zna najbolje.
Ali kad dođete u školu, ne da škola, kažu kaznit će ih inspekcija. Odete u inspekciju kažu jeste ima kazna, jer je zakon iz 1998. i nije se mijenjao.
Od mandata ministra Krivića ja nisam ušao u ovu zgradu. U vašem ministarstvu ima ljudi koji obmanjuju i ovu Skupštinu. Jer kad ja pitam njih šta rade oni šute. Onda se ja pitam kome treba ovo, vama zastupnicima svaka čast. Međutim institucije ispod vas, vas lažu.
Borim se za svoje dijete, koje me je teglilo za ruku sinoć i reklo mi da ne idem ovdje. Naučilo je 20 slova, od logopeda. Dijete koje je jednu godinu učilo engleski i zna ga bolje od bosanskog. Zato što je taj englez radio bolje s njim, možda bi bolje znalo naš da je logopet fino radio. Danas ono piše naopako slova. Ja sam opet zadovoljan s njim, zdravo je hvala Allahu.
Moram vam još ovo reći.
Moja supruga je radila, imal četiri sata radno vrijeme. Firma joj priznala. Došlo vrijeme da ne može ni ta 4 sata. Važnije zdravlje njeno, kažem šta ćemo ako pomremo. Nakon godinu dana, vidim žena odlazi psihički. Ja zaposlen, dobra plata i doprinos, prinuđen da idem u penziju po povoljnim uslovima. To je onih 380 KM penzije. Kad platim režije nema ništa. Da sam otišao redovno imao bih 900 KM penziju. To je stvarnost koja nas roditelje dočekuje. To nije samo moja sudbina, već svih roditelja koji imaju djecu s posebnim potrebama.
Tri mjeseca nisam mogao saznati kakve formulare da predamo za roditelj-njegovatelj. I onda nam kažu da dijete mora ići na komisiju. Kažem da je dijete 100 posto invalid, ali džaba. Mora komisija pa će oni odrediti hoće li proći ili ne. A tamo odbiju onda procenat invalidnosti.
Molim vas, nemojte nam davati pare. Ne trebaju nam. Ne treba ni ministarstvu, silu para vi dajete. Ministrice, vidim da se borite, ali zapamtite lažu vas tamo.
