Svega godinu pošto je postao kapiten FK Sarajevo, tada 23-godišnji fudbaler Risto Vidaković morao je da napusti klub i grad svoje mladosti.
Počeo je rat koji ga je zatekao na ulici, piše Glas Srpske. Tada odlični desni bek prisjetio se prvih dana rata u Bosni i Hecegovini, u aprilu 1992. godine.
Ekipa igrala u Beogradu
"Ekipa je bila u Beogradu. Igrali smo protiv Crvene zvezde. Ostao sam u Sarajevu zbog povrede. U petak navečer sam izašao u grad sa društvom.
Sutradan, u subotu smo planirali da odemo negdje na ručak. Izlazimo i vidimo da je grad skroz prazan, nema nikoga na ulici. Išli smo prema Baščaršiji, ulicom Vase Miskina. Došli smo do katedrale i vidjeli da ima puno milicije.
Krenuli smo ka njima, ali i oni ka nama. Pitali su nas: “Gdje ste krenuli?”, a mi smo rekli na ćevape. Kad će jedan milicioner: “Kakve ćevape?! Počeo je rat!” Vratili smo se kući, upalili televizor i vidjeli šta se dešava", rekao je Vidaković
Kako je poslije išla priča?
"Ostao sam u Sarajevu i čekao da se malo smiri situacija. Nisam znao šta će se desiti, koliko će trajati rat. Svi smo mislili da će se sve brzo smiriti. Ostao sam na kraju mjesec, pa je Dragan Džajić (tadašnji direktor beogradske Crvene zvezde, op. a.) kontaktirao sa Boškom Prodanovićem, koji mi je bio trener u juniorima Sarajeva.
U vojnom vozilu do granice
Pitao ga je za mene. Ako ikako mogu da izađem da dođem do srpske teritorije, da će neko doći po mene i da će me odvesti u Beograd. Problem je bio kako izaći iz grada. Barikade su bile na sve strane. Preko nekih prijatelja, taksijem sam se prebacio do Pala, gdje sam imao najveći problem.
Htjeli su da me mobilišu, s obzirom na to da nisam imao nikakvu dozvolu. Imao sam prijatelja koji je radio u vojsci i on me je u vojnom vozilu odvezao do granice", rekao je Vidaković.
On je pored Sarajeva i Zvezde, kasnije nastupao za španske klubove Betis i Osasunu. Daans sebavi trenrskim pozivom.
