Gotovo svi Armeni iz Nagorno-Karabaha napustili su tu teritoriju u egzodusu nakon ofanzive Azerbejdžana i predaje armenskih separatista.
Sekretarka za štampu armenskog premijera Nikola Pašinjana, Nazeli Bagdasarjan izjavila je da je 100.417 ljudi stiglo u Armeniju iz Nagorno-Karabaha, koji je imao blizu 120.000 stanovnika prije nego što je Azerbejdžan prošle sedmice povratio kontrolu nad tom teritorijom munjevitom ofanzivom.
Od prošle sedmice preko mosta Hakari, koji povezuje Armeniju i Nagorno-Karabah, prešla su ukupno 21.043 vozila, rekla je Bagdasarjan.
Neki su danima stajali u kolonama jer je krivudavi planinski put, jedini do Armenije, bio zakrčen.
Nejasno je kakvi su dalji planovi Azerbejdžana za enklavu koju je do sada napustilo 80 posto Jermena, a koja je međunarodno priznata kao dio njegove teritorije.
Separatistička vlada saopštila je u četvrtak da će raspustiti sve institucije do januara 2024. godine.
Pašinjan je naveo da je egzodus Armena „direktan čin etničkog čišćenja i lišavanja naroda domovine“.
Ministarstvo vanjskih poslova Azerbejdžana oštro je odbacilo ovu karakterizaciju, rekavši da je masovna migracija stanovnika regiona bila „njihova lična i individualna odluka i da nema nikakve veze sa prinudnim preseljenjem“.
Tokom tri decenije sukoba u regionu, Azerbejdžan i separatisti koje podržava Armenija optuživali su jedni druge za napade, masakre i druga zvjerstva, zbog čega su ljudi na obje strane sumnjičavi i uplašeni.
Dok se Azerbejdžan obavezao da će poštovati prava Armena u Nagorno-Karabahu, većina njih bježi jer ne vjeruje da će azerbejdžanske vlasti prema njima postupati humano, ili da će im garantovati njihov jezik, vjeru i kulturu.
