Ustavni sud BiH na posljednjoj sjednici u Sarajevu odbio je apelaciju i Mladena Samardžije kojeg je Europolol okarakterizirao kao člana kavačkog klana koji se krio u BiH, a uhapšen je krajem prošle godine na Jahorini, saznaje Raport.
Kućni pritvor
Samardžija je u pritvoru u Vojkovićima proveo više od pola godine, a pušten je da se brani sa slobode u avgustu. Tada mu je Sud BiH odredio kućni pritvor.
On je dugo bio na Europolovoj listi najtraženijih bjegunaca, a pritvor mu je određen zbog krijumčarenja kokaina i heroina te pranja novca od droge.
Europol je tada naveo da je Samardžija "vođa međunarodne organizovane kriminalne grupe koja se bavila trgovinom kokainom i heroinom u Evropsku uniju, BiH, Crnu Goru i Srbiju."
"Uhapšenu osobu traže slovenske vlasti i pod istragom je zbog trgovine drogom i pranja novca. Vlasti vjeruju da je osumnjičeni regrutovao saučesnike i obezbijedio im vozila s namjenski napravljenim skrivenim pregradama za prijevoz i prodaju kokaina i heroina. Potom bi zaradu oprali kupovinom nekretnina i luksuznih vozila. Tokom operativnih aktivnosti, organi reda zaplijenili su drogu, oružje i municiju, telefone, vozila, elektronsku opremu i više od 120.000 eura u gotovini", naveo je Europol
Kako su ranije saopćili iz Tužilaštva BiH, Samardžija je duže vremena bio u bjekstvu, a osumnjičen je u okviru predmeta Tužilaštva BiH, sa dokazima iz SKY i Anom aplikacija.
"Tereti se da je bio u vrhu organizovane kriminalne grupe, koja je vršila krijumčarenje većih količina teških droga, sa područja Južne Amerike i Evropske unije, na područje Bosne i Hercegovine i susjednih zemalja, navodi se u saopćenju Tužilaštva BiH iz decembra 2023. godine", rekli su iz Tužilaštva.
No, Samardžija se putem advokata žalio na između ostalog i na opravdanost dužine trajanja pritvora prije suđenja, pravo na odbranu, ali i na sudsko preispitivanje zakonitosti lišenja ili hapšenja.
Međutim, Ustavni sud BiH je odbio apelaciju Samardžije.
"Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava iz člana II/3.d) i člana 5. stav 1. tačka c) i st. (3) i (4) Evropske konvencije kada su redovni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za zaključak o postojanju naročitih razloga iz člana 135. stav (3) ZKPBiH zbog kojih je apelantu pritvor produžen za tri mjeseca, kao i kada apelantu nije bila uskraćena mogućnost da ovi razlozi budu preispitani u postupku propisanom zakonom od nadležnog suda koji ima ovlaštenje da donese odluku o puštanju na slobodu. Nema povrede zabrane diskriminacije iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Europske konvencije kada apelant, osim nezadovoljstva donesenim odlukama, nije ponudio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da je apelant tretiran drugačije u odnosu na druge osobe u istim ili sličnim situacijama", istaknuto je.
