Pred bazom NATO štaba u Butmiru kod Sarajeva danas će se okupiti bivši uposlenici EUFOR/NATO mirovnih snaga u BiH koji na ovaj način žele izraziti protest jer godinama čekaju isplatu po odštetnim zahtjevima iz radno-pravnog odnosa od bivših uposlenika nacionalnih kontingenata mirovne misije u BiH.
Isplata štete odnosi se prvenstveno na uplate za radni staž i doprinose. U razgovoru za Raport, Avdo Salihbegović, pravni zastupnik većeg broja bivših uposlenika EUFOR/NATO mirovnih snaga u BiH, kaže da prema nekim procjenama postoji više od šest hiljada zahtjeva za odštetom za naknadu, ali da se situacija u smislu kontakata s nadležnima u mirovnim misijama pogoršala u donosu na ranije godine kada se radilo na rješavanju ovog problema.
Veliki broj ljudi preminuo, a nisu dočekali ostvarenje prava
Iako se ne zna tačan broj onih koji traže naplatu dugovanja od bivših poslodavaca, odnosno EUFOR-a i NATO-a, Salihbegović kaže da bi se moglo raditi o broju od oko 15.000 ljudi koji su posredno ili neposredno radili za mirovnu misiju u BiH.
"Sada smo došli do tačke da oni ne žele s nama ni komunicirati, dakle već godinu , godinu i po tražimo sastanak s komandantima EUFOR-a i NATO-a, s ciljem rješavanja nagomilanih problema i u procesnom i u suštinskom smislu. Od 2018. godine imamo brojne pravosnažne i izvršne odluka koje se ne implementiraju“, kaže Salihbegović za Raport.
Dalje, on pojašnjava da iako nijedan sud u BiH nije nadležen za rješavanje ovih pitanja, da je ipak Anexom Dejtonskog sporazuma, ugovorena nadležnost mješovitih komisija u prvom stepenu, odnosno odluke u drugom stepenu donosi Arbitražni sud .
"Prvostepene komisije su bile sastavljene od četiri člana, i to predstavnika EUFOR-a i NATO-a, odnosno sudija Vrhovnog suda FBiH ili predstavnika EUFOR-a i NATO-a i predstavnika Vlade RS. U drugom stepenu, odlučuju tri člana, to je predstavnik EUFOR-a i NATO-a, predstavnik BiH i jedan nezavisni član kojeg bira OSCE“, pojašnjava Salihbegović.
On ističe da postoji mehanizam prinudne naplate, ali da niko ne može natjerati EUFOR i NATO da prinudno naplati dugovanja prema bivšim bh. uposlenicima od nacionalnih kontigenata, iako, kaže Slaihbegović, postoji propisan način na koji se te odluke mogu implementirati. Prema sadašnjoj dinamici, kaže Salihbegović, može se zaključiti da bi s ovakvim tempom trebalo 30-40 godina da se ovi postupci završe. Nažalost, čekajući na ostvarenje svojih prava mnogi bh. građani su i preminuli, a da ih nisu dočekali.
"U međuvremenu stotine ljudi, desetine naših klijenata je umrlo, a nisu ostvarili svoja prava. Dakle, prava zagarantovana i Ustavom BiH i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, pravo na život, na naknade, pravo na sve ono što i oni koji duguju našim klijentima kao poslodavci potražuju i dobijaju od svojih poslodavaca“ priča Salihbegović.
Advokat Salihbegović spočitava i ranijim bh. vlastima na svim nivoima da godinama nisu željeli zaštititi bh. državljane, bivše uposlenike mirovnih misija u BiH u ostvarenju njihovih prava iz radno-pravnog odnosa. Nedavno je kaže o ovom problemu pisao i ministru odbrane BiH Zukanu Helezu, ministru vanjskih poslova Elmedinu Konakoviću i federalnom ministru za razvoj, preduzetništvo i obrt, te čeka njihove odgovore.
"Ti problemi su uposlenici mirovnih misija riješili u Hrvatskoj i na Kosovu, dakle i država BiH treba stati iza svojih državljana kako bi se i ovdje to riješilo", smatra Salihbegović.
Odluke donesene u korist bivših radnika, ali se ne provode
Na upit Raporta o tome da li su se NATO i EUFOR u ugovorima bili obavezali na plaćanje doprinosa, s obzirom na to da je od ranije poznato da su mnogi uposlenici , bh. državljani pristajali raditi u međunarodnim organizacijama bez uplate doprinosa, odnosno potpisali su da sami sebi uplaćaju doprinose, Salihbegović kaže da takva stavka, postoji u ugovorima, ali da je to prema pozitivno pravnim propisima BiH ništavno.
"Dakle, to je u suprotnosti s pozitivno pravnim propisima u BiH i to je Komisija detektovala kao nešto što je protivno zakonima i donesene su odluke u kojima se obavezuje bivše poslodavce na isplatu doprinosa. Generalno gledajući, to na nivou EUFOR-a i NATO-a nije ni sporno, jer imamo stotine odluke, ali sporno je što se te odluke ne implementiraju i sporno je što neki predmeti duže od deset godina čekaju da dođu pred komisiju“, potcrtava Salihbegović.
Salihbegović kaže da se na današnjim protestima očekuje veliki broj ljudi iz svih krajeva BiH, od Bihaća, Banja Luke, Mostara, Sarajeva, Tuzle, te drugih bh. gradova.
On kaže da će i ispred baze Butmir danas tražiti sastanak s komandatima EUFOR-a i NATO-a u koji bi bio održan u narednih petnaestak dana kako bi se došlo do rješenja ovog problema.
Raport je tražio i komentar i stav NATO štaba u Sarajevu o ovom problemu, a ukoliko dobijemo njihov odgovor, objavit ćemo ga naknadno.
