Kolumne

Dumina: Izbori u Mostaru – „probosanska“ farsa

Potpuno razumijem mostarski HDZ. Hoće vlast! Ustvari, ostati na vlasti. Potpuno legalno i legitimno što bi rekli nesigurni političari. Znaju oni – a, kako nebi znali – šta je vlast, šta ona nosi, koliko štiti, kako je slatkasta i opojna. Razumijem i njihovu nerazumnu potrebu da udovolje Dodiku. Posredno i Vučiću.

Razumijem i ono malo mostarskih Srba koji nastoje poziciju vlastitog nepostojanja u najvećem hercegovačkom gradu pretvoriti u par sinekura. I mirno landohaniti do narednih izbora.

Ali ne razumijem „probosansku“ grupu stranaka i pojedinaca koji su se u tom probosanstvu zapleli k'o pile u kučinu, razasuli, posvađali. Ne razumijem što znači u Bosni (i Hercegovini) voditi „probosansku“ politiku, probam praviti usporedbe: glupo mi je da grupa Estonaca vodi ekskluzivno proestonsku politiku, da Putin teše prorusku, Janša proslovensku...

A, ako naši „probosanci“ misle na našu specifičnu situaciju, da Hrvati vode prohrvatsku, a Srbi prosrpsku, onda oni svakako moraju voditi bosanskohercegovačku politiku lišenu svih PRO et CONTRA prefiksa. Jer, u svojoj kući, u svome dvorištu, ne možeš voditi nikakvu politiku nego svoju, a ako bi se taj nesretni PRO i mogao nekako uglaviti i etimološki opravdati, onda se on ne mora zorli isticati, dovoljno ga je podrazumijevati.

Ima nečeg i u onoj Čovićevoj ironiji o „probosanstvu u srcu Hercegovine“, o agresivnom bosanstvu, o nametanju, skoro maltretiranju... O „probosanskoj“ farsi!

A, svakako bi bilo najbolje, najpreporučljivije, najkorisnije i najnormalnije, da svi vode mostarsku politiku. Mostarsku i nikakvu drugu! Vide li oni na šta grad sliči? Vide li ruševine, smeće, divlju gradnju... Vide li da narod baulja, da se učahurio u neizvjesnosti, egzistencijalnoj i svakoj drugoj. Na to bi svi mostarski političari trebali „bacit oko“, a ne trošiti energiju na PRO ovo i PRO ono.

Oni što su ostali u manjini, čitam, okrivljuju notornu Našu stranku i najavljuju da će ista „snositi odgovornost“. Jedino su izgovaratelji takvih izjava smješniji od „probosanaca“. Kakvu odgovornost? Za što? Po ovoj zemlji hodaju ljudi ruku krvavih do ramena pa ne snose odgovornost. Niti će snositi, nažalost! Ne snose odgovornost propaliteti koji su namjerno uništili velike privredne sisteme, ugledne firme, jake tvornice... Koji zatvaraju rudnike... Koji su opljačkali i uništili Hepok, Soko, Aluminij, Tvornicu duhana... Koji su ogoljeli Mostar!

Kakvu onda da snosi odgovornost par vijećnica koje su svoju glasačku apstinenciju skupo, po nekima vrlo skupo, naplatile? Nema tu nikakve odgovornosti! To je naša stvarnost, odraz parlamentarne nekulture, odraz višedecenijskog nepoštivanja glasača. To smo mi!
Prohercegovci!

Stavovi izneseni u ovom tekstu su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Raporta.