Evropska komisija danas je predstavila odbrambeni paket vrijedan stotine milijardi eura koji bi trebao odgovoriti na hitne potrebe Ukrajine i na dugoročnu potrebu za jačanjem sigurnosti i odbrane Evrope.
Komisija je predstavila bijelu knjigu za evropsku odbranu, 'Spremnost 2030', u kojoj se predlažu rješenja za popunjavanje kritičnih nedostataka u vojnim sposobnostima i za izgradnju snažne vojne industrijske baze.
800 milijardi eura ulaganja
Komisija je također predstavila, kao dio Plana ReArm Europe/Readiness 2030, odbrambeni paket koji bi u sljedeće četiri godine trebao osloboditi 800 milijardi eura za ulaganja u odbranu.
"Ovaj odbrambeni paket, koji se sastoji od bijele knjige za evropsku obranu i Plana ReArm Europe/Readiness 2030, označava odlučujući trenutak za našu Uniju. Evropa si više ne može priuštiti da bude promatrač vlastite sigurnosti i moramo uzeti svoju odbranu u svoje ruke, ojačati svoje obveze prema kolektivnoj sigurnosti i čvrsto se suprotstaviti onima koji žele ugroziti naš suverenitet, rekao je komesar za odbranu Andrius Kubilius.
Plan predviđa povećanje izdvajanja za odbranu za 1,5 posto godišnje BDP-a država članica. U tu svrhu Komisija poziva država članice da aktiviraju nacionalnu klauzulu o odstupanju od pakta o stabilnosti i rastu, što će im omogućiti dodatni budžetski prostor za povećanje potrošnje za odbranu, u okviru fiskalnih pravila EU.
Ta odstupanja bit će ograničena samo na povećanje rashoda za odbranu.
Dio plana je i novi namjenski Instrument za sigurnosnu akciju za Evropu – SAFE.
Instrument SAFE predviđa iznos od 150 milijardi eura za koji bi se Komisija zadužila na finansijskim tržištima i potom odobravala povoljne zajmove državama članicama za zajedničke odbrambene projekte.
SAFE bi trebao omogućiti državama članicama da odmah i masovno povećaju svoja ulaganje u odbranu kroz zajedničku nabavu od evropske odbrambene industrije.
Očekuju i pravatni kapital
Ta ulaganja trebala bi biti usmjerena u prvom redu na jačanje vojnih sposobnosti, a zajednička nabavka bi pridonijela povećanju interoperabilnosti, predvidljivosti i smanjenju troškova te osnažila evropsku odbrambenu industrijsku bazu. U zajedničkim nabavama mogle bi učestvovati Ukrajina, države članice EFTA-e i Evropskog privrednog prostora.
Ulaganja bi bila moguća u projekte dvojne namjene, civilnu i vojnu, ali samo ako je primarna namjena vojna upotreba.
Budući da javna ulaganja sama po sebi neće biti dovoljna da popune potrebe za ulaganjima, Komisija nastoji osigurati da se u to uključi i privatni kapital. U tu svrhu Komisija predlaže uspostavu Unije štednje i investicija, koja bi pomogla u mobilizaciji privatne štednje za ulaganja u odbranu.
Veliku ulogu u naoružavanju trebala bi imati Evropska investicijska banka, koja bi trebala početi ulagati i u čisto vojne projekte.
Prema sadašnjim pravilima EIB može ulagati samo u projekte dvojne namjene, a to bi se ubuduće trebalo promijeniti.
