Sigurnost hrane je bitan faktor u sveukupnoj brizi za zdravlje ljudi i životinja, te brizi za okoliš.
Koliki se značaj daje ovom segmentu, govori i činjenica da je na nivou Evropske unije donesen čitav niz propisa kojima se nastoji regulisati oblast rukovanja, proizvodnje, prometa i skladištenja hrane, sa ciljem prevencije pojave hranom prenosivih bolesti i trovanja hranom.
Sigurnost hrane uključuje postupke koje treba slijediti radi izbjegavanja potencijalno ozbiljnih zdravstvenih rizika. Hranom se mogu prenositi bolesti s jedne osobe na drugu, a hrana može služiti kao medij za rast bakterija koje uzrokuju trovanje hranom.
Ključna uloga fitosanitarnog sektora koja jača uz pomoć EU
Sigurnost hrane je uopćen pojam, a podrazumijeva mikrobiološku ili higijensku ispravnost/sigurnost i zdravstvenu sigurnost koja podrazumijeva da je hrana sigurna i po pitanju prisustva ostataka hemijskih supstanci, rezidua radioaktivni materija.
Navedeni rizici mikrobiološki, fizički ili hemijski, u hranu mogu dospjeti u bilo kojoj fazi njenog puta „od njive do trpeze“. Zbog tog razloga se još u procesu primarne proizvodnje pa dalje prerade, pripreme, manipulacije, čuvanja-skladištenja mora značajna pažnja posvetiti sigurnosnom aspektu hrane, primjenom uniformnih procedura poput standarda za sigurnost hrane zasnovanih na principima dobre proizvođačke prakse, dobre higijenske prakse, analizi i procjeni rizika za sigurnost hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.
U BiH, na nivou države za ove aspekte sigurnosti hrane zaduženi su Uprava BiH za zaštitu bilja i Agencija za sigurnost hrane koje su uz redovne poslove suočene i s brojnim izazovima koje nosi stalno usklađivanje zakonskih propisa s evropskim standardima, a što su uvjeti i na evropskom putu BiH.
Fitosanitarni sektor igra ključnu ulogu u osiguravanju sigurnosti i kvaliteta opskrbe hranom. Provođenje rigoroznih mjera inspekcije i kontrole pomaže u sprečavanju širenja štetočina i bolesti u poljoprivrednim proizvodima, čime se smanjuje rizik od bolesti koje se prenose hranom i štiti javno zdravlje.
Iako je BiH, kada je u pitanju ispunjenje uvjeta za članstvo u EU faktički tek „zakoračila“ ka Evropskoj uniji, ogromna je pomoć koju EU pruža BiH u fitosanitarnom sektoru i u onom koji garantira sigurnost hrane u BiH.
Evropska unija je snažan i pouzdan partner u pružanju podrške fitosanitarnom sektoru u BiH kroz finansijsku podršku, kao i znanje i najbolje prakse evropskih stručnjaka.
U tom pravcu u našoj zemlji EU provodi određene projekte, a u aprilu ove godine održana je završna konferencija EU Twinning projekta, vrijednog 1,5 miliona eura, na kojoj je predstavljen napredak postignut u usklađivanju sa sa pravnom stečevinom EU u fitosanitarnom sektoru u BiH.
Projekt je podržao postepeno usklađivanje i izgradnju institucionalnih kapaciteta fitosanitarnog sektora u BiH u posljednje tri i po godine.
Podrška koju pruža Evropska unija u unapređenju Bosne i Hercegovine prema evropskim standardima u ovom sektoru je od suštinskog značaja za osiguranje dobrobiti i prosperiteta njenih građana. Pridržavajući se evropskih standarda, Bosna i Hercegovina može poboljšati svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja trgovinskih mogućnosti i ekonomskog rasta. Osim toga, poboljšane fitosanitarne prakse mogu poboljšati otpornost sistema poljoprivredne proizvodnje, osiguravajući sigurnost hrane i sredstva za život poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama.
Povodom okončanja EU Twinning projekta, Antonella Di Sandri, šefica Operativnog odjela za ekonomski razvoj, infrastrukturu i prirodne resurse Delegacije EU u BiH, tada je naglasila da je u posljednjih 15 godina, iz pretpristupne pomoći, EU podržala fitosanitarni sektor Bosne i Hercegovine sa skoro pet miliona eura, unapređujući infrastrukturu i kapacitete institucija na svim relevantnim nivoima.
„Dok razmišljamo o dostignućima ovog projekta, ponovo potvrđujemo našu opredijeljenost za daljnju podršku BiH i održavanje najviših standarda fitosanitarne politike i zakonodavstva. Zajedničkim radom možemo nastaviti unapređivati održivost zdravlja i poljoprivrede, kao i daljnji napredak BiH na njenom putu ka EU”, naglasila je Antonella Di Sandri, šefica Operativnog odjela za ekonomski razvoj, infrastrukturu i prirodne resurse Delegacije EU u BiH.
Vodeća korisnička institucija u ovom projektu je Uprava Bosne i Hercegovine za zaštitu zdravlja bilja, u saradnji s nadležnim organima dvaju entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, te Brčko Distrikta BiH.
Harmonizacija domaćeg sa zakonodavstvom EU
Na upit Raporta o tome kakve je benefite Upravi BiH za zaštitu zdravlja bilja donio ovaj projekat iz te institucije su odgovorili:
„Projekat je implementirao konzorcij koji su formirale države članice EU Italija i Poljska, a italijansko Ministarstvo poljoprivrede, sigurnosti hrane i šumarstva (MASAF) je vodeći u konzorciju, a Poljski državni inspektorat za zdravlje bilja i inspekciju sjemena (PIORiN) mlađi partner.
Ovaj projekt je obuhvatio sve segmente u fitosanitarnom sektoru i to zdravlje bilja, sjeme i sadni materijal, zaštitu novih sorti, fitofarmaceutska sredstva. U ovom projektu su aktivno učestvovali svi nadležni organi i institucije u BiH u fitosanitarnoj oblasti, administrativno osoblje, fitosanitarni inspektori, osoblje u fitosanitarnim laboratorijama ali i poljoprivredni proizvođači. U ove tri godine koliko je projekat trajao mnogo je urađeno na harmonizaciji zakonodavstva BiH sa zakonodavstvom EU te su urađeni nacrt novog Zakona o zdravlju bilja, nacrt novog Zakona o fitofarmaceutskim sredstvima i podzakonski akti, održan je niz obuka, urađene smjernice, uputstava i priručnici“, naveli su iz Uprave BiH za zaštitu bilja za Raport.
I projekat EU4FITO iz predpristuponog paketa EU IPA 2018,a kroz koji je od 2020. godine do danas realizovano više od dva miliona eura za fitosanitarni sektor bio je veoma značajan za Upravu.
Kupljeni su automobili za potrebe inspektora, zatim neophodna računarska i laboratorijska oprema.
„Više od pola miliona eura, tačnije 558.220,4 eura iskorišteno je za kupovinu 25 automobila za fitosanitarne inspektore na nivou entiteta i Brčko Distrikta, a koji su koštali 331.498 eura, zatim 199.155 eura je utrošeno za različitu informatičku opremu, ukupno 179 komada razne opreme, desktop računara, laptopa, štampača, skenera i drugih uređaja, 27.567 eura utrošeno je za nabavku 15 laboratorijskih za inspekcijske službe u entitetima i Brčko distrikta", kažu iz Uprave.
Pored navedenih projekata do sada je fitosanitarni sektor ima podršku EU i kroz tri IPA Projekta u vrijednosti oko tri miliona eura, kazali su iz Uprave za Raport.
„Prvi je bio tehnička pomoć IPA 2008, naredni projekt je obuhvatio nabavku neophodne opreme za fitosanitarne laboratorije i twininig light projekat – uvođenje standarda i procedura u fitosanitarnim laboratorijama (IPA 2009) i projekat Twinning projekat IPA 2012.
Pored projekata iz IPA predprisutupnog fonda fitosanitarni sektor je imao bilateralne projekte sa Republikom Češkom i Republikom Italijom koji su doprinosili harmonizaciji propisa u BiH sa propisima u EU kao i nabavka neophodne opreme, obuke fitosanitarnih inspektora, osoblja u laboratorijama, administrativnom osoblju i poljoprivrednih proizvođača“, istakli su iz Uprave BiH za zaštitu bilja.
Značajna pomoć EU i Agenciji za sigurnost hrane BiH
Značajnu pomoć EU je pružila i Agenciji za sigurnost hrane BiH. Kako su iz te agencije potvrdili za Raport, u sklopu IPA Twinning projekta "Podrška EU izgradnji kapaciteta i postupnom usklađivanju s pravnom stečevinom EU u sektoru sigurnosti hrane", koji je proveden u periodu od 1.9.2020. do 31.8.2023. godine, realizirano je niz projektnih aktivnosti koje su rezultirale unapređenjem veoma značajnih segmenata sektora sigurnosti hrane.
“Kao što su usklađivanje propisa o hrani s pravnom stečevinom EU, jačanjem kapaciteta nadležnih tijela i subjekata u poslovanju s hranom za provedbu propisa i standarda EU u području higijene hrane i službenih kontrola hrane, unaprjeđenje sistema registracije oznaka porijekla, geografskog porijekla i garantirano tradicionalnog specijaliteta i procjene rizika”, naveli su iz Agencije za sigurnost hrane BiH za Raport.
Vrijednost projekta bila je 1,5 miliona eura, a projektne aktivnosti proveo je konzorcij predvođen Litvom sa svojim partnerima iz Italije i Mađarske. Agencija za sigurnost hrane Bosne i Hercegovine kao korisnik sredstava EU projekat je provela u saradnji s nadležnim tijelima Federacije BiH, Republike Srpske i Brčko Distrikta BiH.
Iz Agencije su pojasnili i na koji način je pomoć realizirana.
“U sklopu projekta, eksperti iz zemalja EU, zajedno s predstavnicima nadležnih institucija iz Bosne i Hercegovine, radili su na pripremi 16 propisa o hrani i njihovom usklađivanju sa zakonodavstvom Evropske unije. Kratkoročno angažirani eksperti obavili su terenske posjete odabranim laboratorijima za ispitivanje hrane i vode, ocijenili trenutno stanje, kapacitete, metode ispitivanja, te potencijal da u budućnosti budu nominirani kao službeni i referentni laboratoriji.
Održano je niz radionica s ciljem jačanja kapaciteta nadležnih tijela i subjekata u poslovanju s hranom za provedbu propisa i standarda EU kojima su obuhvaćene različite teme, kao što su npr. istraživanje epidemija uzrokovanih hranom, načela i tehnike za obavljanje revizije HACCP, procjena rizika za hroničnu izloženost ostacima pesticida…
Praktična iskustva koje je konzorcij za implementaciju projekta sastavljen od eksperata iz mjerodavnih institucija Litve, Italije i Mađarske prenio predstavnicima nadležnih institucija, inspekcijskih tijela i subjektima u poslovanju s hranom u Bosni i Hercegovini od izuzetnog su značaja za učesnike u sistemu sigurnosti hrane u Bosni i Hercegovini i bit će im veoma korisni u njihovom svakodnevnom radu“, naglasili su iz Agencije.
Dodali su i da su kroz komponentu koja se odnosi na sistem registracije proizvoda sa zaštićenom oznakom porijekla - geografskog porijekla i garantirano tradicionalnog specijaliteta održane radionice za inspektore, predstavnike Agencije za sigurnost hrane BiH i članove Komisije koja se bavi tim poslovima, a na radionicama su razmatrana opća načela, planiranje i provođenje službenih kontrola proizvoda s oznakom geografskog porijekla, te prevencija mogućih prevara u toj oblasti.
