Kome je šta silom oteto. Šta želi, a šta ne želi RS? Da li BiH treba referendum koji bi međunarodna zajednica organizovala? Kako se aprilski paket već primjenjuje? Kakvu igru igra MZ? Da li tajno dijeli državnu imovinu BiH? Je li Dodik založio državnu imovinu za kredit?
Zašto Evropa u ladicu stavlja presude evropskih sudova, Haga i Ustavnog suda BiH? Kako jednim pogrešnim korakom RS može izgubiti sve? Zašto bh. diplomatija bojkotuje Evropu i Ameriku? Na ova, ali i ostala pitanja direktno za Mrežu odgovorio je bivši član Predsjedništva i bivši ministar vanjskih poslova BiH Haris Silajdžić.
Za početak, kaže da je Republika Srpska nadležnosti prenijela na državu u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
Historijski kontekst
"Ali ako govorimo o prisili, ne smijemo zaboraviti historijski kontekst. Ako je bilo kakve prisile moramo se prisjetiti šta se događalo. Ljudima su oteti životi, desetinama hiljada ljudi.
Protjerani su ljudi, pod prijetnjom smrti, prema tome, ako se već govori o sili i prisili onda moram reći i to - koliko je ljudi ubijeno zbog ovog projekta, koliko ih je protjerano, koliko ih pati i danas, koliko ih je patilo nikad nećemo znati. Dejton je zaustavio rat, ali je ostavio projekat. I tu je problem."
Ističe da Milorad Dodik traži povrat zakona i da se tenzije dižu "zato što pravnim putem, u skladu sa Dejtonom, na koga se pozivaju, a ta politika ne poštuje Dejton, nikada ga nije poštovala, ne može i zbog toga prijetnje silom. Sila znači mi ćemo se otcijepiti zbog toga što ne možemo dobiti ono što hoćemo. Dakle ne priznaju Haški tribunal, ne priznaju Ustavni sud BiH.
Ta politika neće NATO. Kažu da hoće EU, a čine sve da blokiraju BiH. Ta politika, ne samo da ne priznaje Haški tribunal, nego ga čak i ismijava. Slavi one koji su počinili genocid. To je na jednoj strani. Na drugoj strani imamo ljude koji su, po meni, većina u BiH i koji žele nešto sasvim drugo. Oni žele multietničnost, kao što je rekao gospodin Escobar u američkom Parlamentu, Bosna treba da bude multietnična, inkluzivna i demokratska.
Mi s tim ovdje nemamo nikakvih problema. Dakle ti ljudi su, po meni, većina. Smatram da je većina ljudi u BiH sasvim normalna i zaslužuju normalnu zemlju."
Silajdžić naglašava da je pravo pitanje zašto niko tu većinu ne pita šta oni žele.
"Zašto, na kraju krajeva, međunarodna zajednica ne organizuje referendum pod auspicijom međunarodne zajednice, pa bi vidjeli ko šta hoće u ovoj BiH. Ja sam siguran da većina želi sasvim normalnu BiH u EU, multietničnu jer je to uvijek bila, inkluzivnu jer je to uvijek bila. Dakle mi nemamo problema sa evropskim principima."
Smatra da u Evropi nije izgrađena nijedna druga esencija osim primordijalne.
"Dakle povratak primordijalnom, krv i tlo. To je iz doba nacizma, rasizma, itd. to znači da se jedan dio Evrope, taj dio Evrope sada preglasava onaj drugi dio Evrope, da se taj dio Evrope vraća u ovoj krizi dva koraka unazad i ne nalazi ništa iza leđa. I pored prosvjetljenja, pored svega što smo imali u Evropi od dobrih stvari, ne nalazi ništa iza leđa nego stari primordijalni zid.
Suprotne ideje
Takav generalni sentiment ne želi Bosnu i Hercegovinu ili ga nije briga za Bosnu i Hercegovinu. Za BiH koja je primjer, paradigma suživota i svakog pluralizma. Kao da mi u BiH smetamo, kao da su iznenađeni time zašto bi BiH, koja ne dolazi ni u čemu na prvo mjesto u Evropi, zašto baš u toj BiH to postoji. Zašto postoji ta bosanska paradigma. To je inkluzivna, izvorna, nefingirana zato što je ljudima u njihovim kostima, u njihovom srcu.
E to je trebalo uništiti da bi se ostvario velikosrpski projekat koji je baziran na potpuno suprotnim idejama. Dakle ideologija velike Srbije je potpuno suprotna onome što nalazimo u evropskim proklamacijama. Ali nažalost, upravo ta politika je dobila i dobiva podršku međunarodne zajednice, što je, ne samo iznenađujuće, to je šokantno."
Pojašnjava da vjerovatno nismo važni u okviru cijele geopolitičke priče raznih nagodbi.
"Kao i uvijek, sve se presijeca preko Balkana. Ja ne znam za te nagodbe, za te razgovore koji se vode između velikih sila, ali po svoj prilici mi smo žrtva toga."
O državnoj imovini Silajdžić kaže da je jedan od osnovnih razloga zašto je ovo sve učinjeno BiH, agresija na BiH, grunt.
"Ljudi koji su bili tu, na toj zemlji su smetali pa ili su protjerani ili su ubijeni. Sve ove tenzije koje su dizane, dizane su zbog toga da bi se mogao ispostaviti upravo taj zahtjev - ako nema grunta, ako nam ne date imovinu u naše vlasništvo, imate rat. I toj ucjeni podliježe međunarodna zajednica.
Državna imovina
Nažalost, koliko ja znam, ovih dana se preliminarno, u tišini, pozivaju ljudi da razgovaraju upravo o tome. O državnoj imovini. Takav jedan čin nema pečat samo međunarodne zajednice, nego i naš. Traži se od nas da na to pristanemo."
Naglašava da je međunarodna zajednica odlučila da ima druga posla, pa da završi ovo na taj način.
"Zar ne čujete da niko nikada nije pomenuo presude Haškog tribunala. Čujem, ne znam detalje, ali da je ustvari problem što je dio te državne imovine već založen, odnosno prodat kroz kredite.
A založio ju je Milorad Dodik. Ja se nadam da oni koji budu glasali u državnom Parlamentu BiH nikada neće pristati na to nakon svega što nam se dogodilo. I u svemu tome ima neke žurbe koja je malo čudna. Po ovome što vidim svima se žuri. Dakle treba nas skinuti s dnevnog reda u okviru nekih nagodbi geopolitičkih koje postoje i za koje mi naravno ne znamo. Dobili smo dejton, zaustavljen je rat, hvala im na tome, ali ostao je projekat netaknut.
Taj projekt sada treba zapečatiti ne samo pečatom međunarodne zajednice, nego i našim pečatom, pečatom žrtve te agresije i genocida. Mi moramo to potpisati. Jedna vrlo loša poruka u jednom vrlo lošem trenutku za Evropu, vrlo porazno za međunarodnu zajednicu, porazno za nas i, što je najgore, to nije nikakvo rješenje. To je samo jedno poluvrijeme ponovo."
Kaže kako su se cijelo vrijeme dizale tenzije, pa ljudi pitaju hoće li rat.
"Pa nas treba dovoljno uplašiti, a rat je uvijek moguć, to ne smijemo zaboraviti. Obzirom na ono što nam se događalo u zadnjih 150 godina mi nikad ne smijemo isključiti tu mogućnost.
Politika terora
Nemamo pravo zbog naše djece. To politika teroriše vlastitu populaciju. Nameće joj ova rješenja koja su plod ambicija jedne elite koja bi htjela da ostane u istoriji kao izvođači velike Srbije na djelu. Potpuno nenormalno ali je tako."
Na pitanje koliko Dodik ima podršku u Beogradu i Rusiji za ovo što radi u BiH, Silajdžić odgovara: "Koliko mu treba. Iz Srbije imamo poprilično zaglađenu ideologiju velike Srbije, ali je ima. Vlada Ruske Federacije stoji iza ovoga zbog svojih geostrateških interesa destabilizacije Evrope, pa je li to Ukrajina, je li to Balkan, ali to se radi.
Nije nam prvi put da smo se našli na tom razmeđu. Mi smo tu gdje smo, ali moram priznati da sam iznenađen odsustvom svakog istorijskog konteksta, odsustvom pomena bilo kakve vrijednosti na koju se poziva Evropa. To znači da je čitava Evropa u vrlo teškoj situaciji."
Ističe da je Izborni zakon dio reforme Ustava.
"I ta žurba da se riješi Izborni zakon, ne znam kome to sve treba, svakom se nešto žuri. Naravno potrebno je to. A da li je potrebno onako kako gospodin Čović hoće, to je druga stvar."
O Aprilskom paketu kaže da ga, bez vraćanja na sto, pokušavaju provesti.
"Tako što izbacuju naše institucije, državne institucije iz igre. A to je bio Aprilski paket. U Aprilskom paketu ta ista politika je dobila priliku i mogućnost da ugasi Predsjedništvo BiH tako što će glasati protiv samo ljudi iz jednog entiteta, samo jedne nacionalnosti. Sumnjam da bismo više ikada imali ikakve izbore. I to je bio cilj. E pošto se to nije desilo oni to sada rade na drugi način.
Većina ljudi ovdje želi normalnu, evropsku, građansku demokratiju. Liječimo posljedice, a uzroke ostavljamo po strani. Ovo je jedna potpuno šizofrena situacija. Šta će biti od ovoga vidjećemo.
Ustav Republike
Nisam siguran da će građani BiH sve ovo skupa gledati baš onako mirno kao što imaju običaj. Ako bude ovo išlo ovako kako ide, to neće biti ni nalik na Evropu pa ćemo se morati vraćati na Ustav Republike BiH. Ili ako to ne može onda da se vratimo rješenju sa regijama."
Naglašava da imamo rušenje ustavnog poretka u BiH.
"Neki pravnici kažu da je već narušen. I šta biva s tim koji to rade? Nagrađeni su. A mi smo bili kažnjavani. To je velika greška međunarodne zajednice i ne treba je činiti.
A znam da se održavaju sastanci kako bi se tim ljudima koji prijete ratom i ucjenjuju ratom dali ono što traže. E to mora proći kroz Parlament i naši ljudi moraju glasati za to, pa ćemo vidjeti ko će glasati. Mi bojkotujemo praktično međunarodnu zajednicu."
Pojašnjava da u ambasadi BiH u Kini imaju dvije osobe i da je to pomalo komično, da nije tragično.
"U SAD-u, prvoj destinaciji diplomatskoj i političkoj svake zemlje na svijetu, su Dodikove diplomate. Niko nema da kaže jednu lijepu riječ o BiH u toj ambasadi.
Rade protiv svoje zemlje
Ali zato imamo, pored naše ambasade koja radi protiv vlastite zemlje, ambasadu Srbije, ambasadu Hrvatske, znamo za šta lobiraju, druge neke ambasade i pet ili šest lobija plaćanih godinama. Svi oni rade protiv BiH. Ta privatizacija naših institucija je neprihvatljiva. I ovo mora prestati. A koliko ima naše odgovornosti u ovome što se događa. Mnogo."
Na pitanje šta rade naši politički lideri u ovoj situaciji, kaže: "To ćete morati pitati njih. Ono što sigurno znam je da je i Srbija, odakle nam je došao ovaj projekat iz Akademije nauka, iz Vlade, iz kabineta Miloševića i ostalih kabineta, ovaj projekat je došao iz Srbije. Naoružani su. Sigurno neće zaratiti sa NATO-om jer bi taj rat jako kratko trajao. Znači da ta sredstva služe za discipliniranje susjeda.
Ako se susjedi ne ponašaju onako kako je to zamislio establišment te velikosrpske, velikodržavne ideologije, onda ćemo vas kazniti. Na stranu to što to nije mogao ni Milošević sa svim mogućim arsenalom bivše JNA. Zar treba da se ponovo dokazujemo, da im kažemo da li ste ponovo spremni slati svoje sinove u rat zbog ovih medicinskih slučajeva koje imate u Beogradu i Banja Luci.
Jeste li spremni stvarno to uraditi ponovo? Hoćemo li ovo što je ostalo mladosti strpati u kovčege, je li im to cilj? Izgleda jeste. Moja im je poruka nemojte se širiti, širite horizonte. To je najbolje."
Međunarodna zajednica
Ističe da ćemo se, ukoliko međunarodna zajednica reaguje ovako kako reaguje, naći u situaciji da će sve probosanske strane ili vratiti BiH prema Ustavu Republike BiH ili prema nekom rješenju regionalnom.
"Tamo gdje to ne bude moguće, može se proglasiti okupacija. Tamo gdje prijete silom, to znači okupacija, pa ćemo vidjeti dalje."
Naglašava da je rješenje da se u međunarodnoj zajednici uozbilje, da nas ne stavljaju pred zid jer može biti svašta.
"Sve se ovo može riješiti tako što ćemo primijeniti evropske standarde. Da smo prihvatili Aprilski paket sad bismo bili u zadnjoj fazi secesije, odnosno pripajanja Srbiji.
Dakle smetaju institucije, smeta BiH, smeta bosanski jezik, smeta Haški tribunal, smeta sve živo i naravno oni to svaki put guraju metar-dva bliže svom cilju. Bh. lideri prije svega moraju tražiti ozbiljne razgovore sa međunarodnom zajednicom, da ih pitaju zašto dozvoljavate nastavak genocidne politike u BiH."
"Ovih dana govorim malo više nego što volim upravo zato što ne mogu da gledam ove stvari. Neprihvatljive su. Niko nema pravo privatizirati BiH.
A međunarodnoj zajednici treba reći molim vas izvolite nam reći šta od vaših vrijednosti je višak. Jer oni ništa ne poštuju od toga. Broj 1, neće da budemo građani, hoće da budemo plemena. Broj 2, neće da budemo inkluzivni, a oni su ekskluzivni. Broj 3, morate poštovati krv i tlo. Dodika baš briga za sankcije, dajte mu imovinu. Ako se napravi jedan pogrešan korak mogu izgubiti sve i njihova opozicija je toga svjesna", zaključio je Silajdžić.
