Svijet

Šta se dešavalo u Briselu? Hrvatska se našla u nezgodnoj situaciji zbog Dodika

Najvažniji dan u godini za proces proširenja EU u Bruxellesu nije ni ovaj put prošao bez kontroverzi i podjela, izvještava “Jutarnji list”. Na sastanku Vijeća općih poslova na dnevnom redu bila je tema “Proširenje i proces stabilizacije i pridruživanja” na kojem su predstavnici 27 država članica, prema nacrtu zaključaka koje je pripremilo slovensko Predsjedništvo Vijeća EU, trebali još jednom ponoviti da su privrženi ovom procesu.

No, tokom rasprave nije bilo saglasnosti o tekstu zaključaka pa oni u tom trenutku nisu usvojeni, nego su “vraćeni na doradu” slovenskom Predsjedništvu. Bugarska nije bila zadovoljna dijelom teksta o Sjevernoj Makedoniji jer je tražila da rješenje bilateralnih sporova bude i dio dokumenata EU. Grčka i Kipar nisu bili zadovoljni tekstom o Turskoj dok je rezerve prema zaključcima, prema diplomatskim izvorima, imala i Hrvatska.

Zato je preostalo da do navečer predstavnici 27 država pokušaju još jednom usvojiti taj dokument. U suprotnom se zaključci mogu objaviti samo kao “Zaključci predsjedavajućeg EU”, ali to više nema nikakvu formalnu težinu, nego služi samo kao politička poruka.

Bez formalnog prijedloga

Tokom rasprave je najveća zabrinutost izražena upravo zbog situacije u BiH. Mnogi su ministri i na sastanku i javno upozorili na pogoršanje situacije, posebno na ponašanje lidera Srba u BiH Milorada Dodika. Iako formalnog prijedloga o sankcijama nije bilo, ideje o tome već postoje. Neki su ministri, poput luksemburškog Jeana Asselborna, od Dodika tražili da “odustane od postupaka koji vode do podjela i separatizma”. Drugi su otvoreno tražili da se mehanizmi sankcija koji već postoje u EU primijene i prema Dodiku.

Hrvatska se našla u prilično nezgodnoj situaciji jer sve veći broj diplomata iz drugih država navodi kako se Zagreb protivi sankcijama protiv Dodika. Hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Grlić-Radman je prethodni dan rekao kako se Hrvatska “zalaže za rješavanje problema dijalogom”. Isti je dan nova njemačka ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock tražila da se sankcije uvedu i za Dodika. To nije novo u stavu Njemačke jer se i prijašnji ministar Heiko Maas zalagao za sankcije. Ovako ispada da se Hrvatska našla na suprotnoj strani od Njemačke oko ovog pitanja. Hrvatski predstavnici u svojim izjavama samo ponavljaju da “prijedlog o sankcijama nije formalno bio na stolu”.

U tijelima EU je dosad protiv sankcija za Dodika najviše bila Mađarska, donekle Slovenija, a neke druge države nisu se izjasnile. Državna sekretarka u hrvatskome Ministarstvu vanjskih poslova Andreja Metelko-Zgombić, koja je učestvovala u utorak na sastanku Vijeća općih poslova, izjavila je da Hrvatska nastavlja biti veliki zagovaratelj kredibilnog procesa proširenja prema svih šest država Zapadnog Balkana, da EU dopusti napredak država kada one ispune uvjete. O BiH, gdje je ona bila u posjetu u delegaciji premijera Andreja Plenkovića, rekla je da se Hrvatska zalaže za teritorijalni integritet BiH i potrebu da se osiguraju ustavna prava svih triju konstitutivnih naroda te da Hrvatska želi vidjeti kraj preglasavanja Hrvata u BiH.

U nacrtu zaključaka koji su bili pripremljeni za ovaj sastanak stajalo je da sve države regije moraju raditi na procesu reformi, prestati veličati ratne zločine i negirati genocide te svoje stavove oko vanjske politike prilagoditi stavovima EU.

Napredak Srbije

U zaključcima posvećenima Bosni i Hercegovini izražavalo se duboko žaljenje zbog produžene političke krize u toj zemlji, koja je zaustavila daljnji napredak u reformama tokom 2021. godine, te su osudili blokadu državnih institucija. Pozvani su svi politički lideri da se suzdrže i odreknu od provokativne retorike i postupaka koji izazivaju podjele, uključujući dovođenje u pitanje suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta zemlje.  Naglašava se i potreba ustavne i izborne reforme kako bi se osigurale jednakost i nediskriminacija.

Nikakvog napretka nije bilo oko Sjeverne Makedonije i Albanije koje, iako su odavno ispunile sve uvjete, još nisu otvorile pristupne pregovore. Iako postoje najave da bi nova bugarska vlada mogla promijeniti smjer i dopustiti otvaranje pregovora sa Sjevernom Makedonijom, to se još nije dogodilo.

Jedina država koja je napravila bilo kakav pomak je Srbija. Ona je, nakon dvije godine bez otvaranja bilo kojeg poglavlja, jučer otvorila jedan blok poglavlja Klaster 4 koji se tiče Zelene agende i održivog povezivanja. To uključuje poglavlja Saobraćajna politika, Energetika, Transeuropske mreže te Okoliš i klimatske promjene. Srbija je dosad otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.



Povezani postovi:

Pretplati se
Notify of
guest
2 Comments
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare
Tomislav Dretar
Tomislav Dretar
6 mjeseci

U BiH se mnogo upotrebljava na javnim mrežama da u Dejton-skom sporazumu nema spomena “konstitutivni narodi”. Istina taj pridjev nije upotrijebljen. Međutim, u članku 155. stoji da biraju: “Srbi, Hrvati, Bošnjaci i drugi građani koji “make up” BiH. Hermeneutika i gramatika svih južnoslavenskih književni jezika zahtijevaju poštivanje odredbenih pravila. Mora li se obrazovanom svijetu reci da postoje istoznačnice, sinonimi. “Make up” znači “cine” ili sastavljaju ili konstituiraju BiH. U bivšoj SFRJ rabljeni su termini “nacija” i “nacionalna manjina”. Na zapade se pojam “nacionalna manjima ne upotrebljava jer se “nacija” ne poistovjećuje s “narodom”. Ona sintagma i “drugi građani” “koji make up” BiH po pravilima i hermeneutike i gramatike ne može biti tumačeno kao “apstraktni građani” sto je zlorabio Zeljko Komšić i dobio izbore kao predstavnik nekakvih građana koji bi po logici smisla rečenice pozlijedili njen smisao uvođenjem značenja koji nema smisao naroda ni nacije. Ta sintagma “i drugi građani koji” “make up BiH” zamjenjuje nase “nacionalne manjine” : Rome, Židove, Albance koji nisu u SFRJ imali konstitutivno pravo u nekoj svojoj teritoriji. Ujedno, taj Komšić je pronašao da je nestao iz državnog arhiva Predsjedništva BiH jedini primjerak Dejtonskog. Budući da se nije moglo na licu mjesta pronaći originalnog teksta on je mogao sebe kandidirati kao građanin sto je opet neregularno jer u njegovoj matrikuli ne možeš pisati nacionalnost ne posjeduje. Jer tu treba naznačiti čiji je državljanin i kojem narodu pripada. Objavio je Urbi et Orbi da je nestao Dejtonski sporazum. Međutim, na sve strane vrvi posljednja stranica tog sporazuma kojeg kao nema. Kako je onda mogla biti fotokopirana posljednja stranica? Komšić je poput lopova koji je pokrao neku kuću izišao na ulicu i zavikao drž'te lopova. Ova halabuka o nepostojanju konstitutivni narodi i imenovanja Hrvata kao bosanskih katolika vodi k jedno cilju. Vodi prema vještačkom stvaranju političke nacije Bošnjaka u kojoj ce većina progutati manjinu prostim računom odnosa većine spram manjine. U isto vrijeme na sve strane se Bošnjaci bore za nacionalnost u Srbiji i Crnoj gori opirući se svođenju tog naroda na muslimane. Jasno je da oni znaju o čemu se radi kad to njima treba, a ne znaju kad im ne odgovara, sto potvrđuje moju tezu o zlorabljenju termina građanin. Građanin je socijalno politički termin nastao u vrijeme Pariške komune i bio je upotrijebljen da razlikuje puk od plemstva, a ne današnjeg američkog ili francuskog građanina koji se praktično uspravlja kao Bretonac, Alzašanin, Katalonac. Ako bi se u BiH ukinuo narod bio bi to poticaj na rat jer Prvo bosnjacka manjina neće zaboraviti da je tek nedavno stekla pravo na naciju, Srbi i Hrvati nikako neće pristati da ih se svede ni na građane ni na vjersku zajednicu. Ovi problemi se trebaju rješavati sudskim putem, ali njih trebaju analizirati znanstvene a ne pravničke znanosti i pogotovu ne političke grupe.

Tomislav Dretar
Tomislav Dretar
6 mjeseci

Drž'te lopova
U BiH se mnogo upotrebljava na javnim mrežama da u Dejtonskom sporazumu nema spomena “konstitutivni narodi”. Istina taj pridjev nije upotrijebljen. Međutim, u članku 155. stoji da biraju: “Srbi, Hrvati, Bošnjaci i drugi građani koji “make up” BiH. Hermeneutika i gramatika svih južnoslavenskih književni jezika zahtijevaju poštivanje odredbenih pravila. Mora li se obrazovanom svijetu reci da postoje istoznačnice, sinonimi. “Make up” znači “cine” ili sastavljaju ili konstituiraju BiH. U bivšoj SFRJ rabljeni su termini “nacija” i “nacionalna manjina”. Na zapade se pojam “nacionalna manjima ne upotrebljava jer se “nacija” ne poistovjećuje s “narodom”. Ona sintagma i “drugi građani” “koji make up” BiH po pravilima i hermeneutike i gramatike ne može biti tumačeno kao “apstraktni građani” sto je zlorabio Zeljko Komšić i dobio izbore kao predstavnik nekakvih građana koji bi po logici smisla rečenice pozlijedili njen smisao uvođenjem značenja koji nema smisao naroda ni nacije. Ta sintagma “i drugi građani koji” “make up BiH” zamjenjuje nase “nacionalne manjine” : Rome, Židove, Albance koji nisu u SFRJ imali konstitutivno pravo u nekoj svojoj teritoriji. Ujedno, taj Komšić je pronašao da je nestao iz državnog arhiva Predsjedništva BiH jedini primjerak Dejtonskog. Budući da se nije moglo na licu mjesta pronaći originalnog teksta on je mogao sebe kandidirati kao građanin sto je opet neregularno jer u njegovoj matrikuli ne možeš pisati nacionalnost ne posjeduje. Jer tu treba naznačiti čiji je državljanin i kojem narodu pripada. Objavio je Urbi et Orbi da je nestao Dejtonski sporazum. Međutim, na sve strane vrvi posljednja stranica tog sporazuma kojeg kao nema. Kako je onda mogla biti fotokopirana posljednja stranica? Komšić je poput lopova koji je pokrao neku kuću izišao na ulicu i zavikao drž'te lopova. Ova halabuka o nepostojanju konstitutivni narodi i imenovanja Hrvata kao bosanskih katolika vodi k jedno cilju. Vodi prema vještačkom stvaranju političke nacije Bošnjaka u kojoj ce većina progutati manjinu prostim računom odnosa većine spram manjine. U isto vrijeme na sve strane se Bošnjaci bore za nacionalnost u Srbiji i Crnoj gori opirući se svođenju tog naroda na muslimane. Jasno je da oni znaju o čemu se radi kad to njima treba, a ne znaju kad im ne odgovara, sto potvrđuje moju tezu o zlorabljenju termina građanin. Građanin je socijalno politički termin nastao u vrijeme Pariške komune i bio je upotrijebljen da razlikuje puk od plemstva, a ne današnjeg američkog ili francuskog građanina koji se praktično uspravlja kao Bretonac, Alzašanin, Katalonac. Ako bi se u BiH ukinuo narod bio bi to poticaj na rat jer Prvo bosnjacka manjina neće zaboraviti da je tek nedavno stekla pravo na naciju, Srbi i Hrvati nikako neće pristati da ih se svede ni na građane ni na vjersku zajednicu. Ovi problemi se trebaju rješavati sudskim putem, ali njih trebaju analizirati znanstvene a ne pravničke znanosti i pogotovu ne političke grupe.#view=home
*******************************************
In BiH, it is widely used on public networks that there is no mention of “constituent peoples” in the Dayton Agreement. True this adjective is not used. However, Article 155 states that they choose: “Serbs, Croats, Bosniaks and other citizens who” make up “BiH. Hermeneutics and grammar of all South Slavic literary languages ​​require respect for the rules. Must the educated world be told that there are synonyms. “Make up” means “do” or compose or constitute BiH. In the former SFRY, the terms “nation” and “national minority” were used. The phrase “other citizens” that make up “BiH according to the rules of both hermeneutics and grammar” cannot be interpreted as “abstract citizens” which was abused by Zeljko Komsic and won the elections as a representative of some citizens who would hurt the meaning of the sentence by introducing it. a meaning that has no meaning for the people or the nation. This phrase “and other citizens who” make up BiH “replaces our” national minorities “: Roma, Jews, Albanians who did not have a constitutional right in the SFRY in some of their territory. At the same time, that Komšić found that the only copy of Dayton disappeared from the state archives of the Presidency of BiH. Since the original text could not be found on the spot, he was able to run for office as a citizen, which is again irregular because you cannot write his nationality in his registry. Because it is necessary to indicate whose citizen he is and to which nation he belongs. He announced to Urbi et Orbi that the Dayton Agreement had disappeared. However, the last page of this agreement, which does not exist, is on all sides. How, then, could the last page have been photocopied? Komsic, like a thief who stole a house, went out into the street and shouted at the thieves. This fuss about the non-existence of constituent peoples and the appointment of Croats as Bosnian Catholics leads to one goal. It leads to the artificial creation of a Bosniak political nation in which the majority will swallow up the minority by simply calculating the attitude of the majority towards the minority. At the same time, Bosniaks on all sides are fighting for nationality in Serbia-Montenegro, resisting reducing the nation to Muslims. It is clear that they know what it is about when they need it, and they do not know when it does not suit them, which confirms my thesis about the misuse of the term citizen. Citizen is a socio-political term originated during the Paris Commune and was used to distinguish the populace from the nobility, not today's American or French citizen who practically stands up as a Breton, Alsatian, Catalan. If the people in BiH were abolished, it would be an incentive for war, because first the Bosniak minority will not forget that it has only recently acquired the right to a nation, Serbs and Croats will not agree to reduce them to citizens or religious community. These problems need to be addressed through the courts, but they need to be analyzed by the scientific and not the legal sciences and especially not the political groups. # View = home
***********************************************
En BiH, il est largement utilisé sur les réseaux publics qu'il n'y a aucune mention de « peuples constitutifs » dans l'Accord de Dayton. C'est vrai que cet adjectif n'est pas utilisé. Cependant, l'article 155 précise qu'ils choisissent : « les Serbes, les Croates, les Bosniaques et les autres citoyens qui « constituent » la BH. L'herméneutique et la grammaire de toutes les langues littéraires slaves du Sud exigent le respect des règles qu'ils sont des synonymes. « Make up » signifie « faire » ou composer ou constituer la Bosnie-Herzégovine. Dans l'ancienne RSFY, les termes « nation » et « minorité nationale » étaient utilisés. L'expression « autres citoyens » qui composent « la BiH selon les règles de l'herméneutique et de la grammaire » ne peut pas être interprétée comme « citoyens abstraits » qui a été abusée par Zeljko Komsic et a remporté les élections en tant que représentant de certains citoyens qui blesseraient le sens de la phrase en lui introduisant un sens qui n'a aucun sens pour le peuple ou la nation. Cette expression « et autres citoyens qui » composent la BiH « remplace nos « minorités nationales » : Roms, Juifs, Albanais qui n'avaient pas de droit constitutionnel en RSFY sur une partie de leur territoire. Dans le même temps, ce Komšić a constaté que le seul exemplaire de Dayton avait disparu des archives d'État de la présidence de Bosnie-Herzégovine. Le texte original n'ayant pas pu être retrouvé sur place, il a pu se présenter comme citoyen, ce qui est encore une fois irrégulier car on ne peut pas inscrire sa nationalité dans son registre. Car il faut indiquer de qui il est citoyen et à quelle nation il appartient. Il annonce à Urbi et Orbi la disparition des accords de Dayton. Pourtant, la dernière page de cet accord, qui n'existe pas, est de tous côtés. Comment, alors, la dernière page a-t-elle pu être photocopiée ? Komšić, comme un voleur qui a volé une maison, est sorti dans la rue et a crié aux voleurs. Cette agitation au sujet de l'inexistence des peuples constitutifs et de la nomination des Croates comme catholiques bosniaques mène à un seul objectif. Elle conduit à la création artificielle d'une nation politique bosniaque dans laquelle la majorité engloutira la minorité en calculant simplement l'attitude de la majorité envers la minorité. Dans le même temps, les Bosniaques de tous bords se battent pour la nationalité Bosniaque en Serbie-Monténégro, résistant à la réduction de ce peuple aux musulmans. Il est clair qu'ils savent de quoi il s'agit quand ils en ont besoin, et ils ne savent pas quand cela ne leur convient pas, ce qui confirme ma thèse sur l'usage abusif du terme citoyen. Citoyen est un terme socio-politique né pendant la Commune de Paris et utilisé pour distinguer la population de la noblesse, et non le citoyen américain ou français d'aujourd'hui qui se présente pratiquement comme un breton, un alsacien, un catalan. Si le peuple de Bosnie-Herzégovine était aboli, ce serait une incitation à la guerre, car d'abord la minorité bosniaque n'oubliera pas qu'elle n'a acquis que récemment le droit à une nation, les Serbes et les Croates n'accepteront pas de les réduire à des citoyens ou à une communauté religieuse. . Ces problèmes doivent être traités par les tribunaux, mais ils doivent être analysés par les scientifiques et non les sciences juridiques et surtout pas les groupes politiques.