Draško Stanivuković, gradonačelnik Banje Luke dao je intervju Novoj.rs gdje je odgovorio na nekoliko zanimljivih pitanja.
Prenosimo dijelove:
U kakvim ste odnosima sa predsjednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, da li ga poznajete?
Aleksandar Vučić pozvao je gradonačelnike svih gradova u zvaničnu posjetu, i to je trebalo da bude do kraja godine, ali je pomjereno. Gradonačelnik Beograda mi je čestitao na pobjedi i zahvaljujem se i radujem međusobnoj saradnji. Potrebno je da naši gradovi i vlade sarađuju, ali ne želim da se miješam u unutrašnja pitanja u Srbiji. Srbija je mnogo pomogla Republici Srpskoj i ja se zahvaljujem. Dobili smo ogromu pomoć tokom pandemije. Žao mi je samo što su Srbija i Republika Srpska kao dva brata, ali u situaciji u kojoj je Republika Srpska onaj brat koji od drugog stalno traži po 20 maraka na zajam. Vlada Srbije je veliki novac uložila u Banja Luku, i mi smo na tome zahvalni. Ipak moja želja je da budemo ravnopravni, da i Republika Srpska jednog dana nešto učini za Srbiju.
Ko je Vaš uzor na političkoj sceni, na koga se ugledate?
Kao narod smo bogati velikim ličnostima, koje treba da nam budu uzori. Od dinastije Nemanjića do danas. Najveća inspiracija su mi duhovne ličnosti, sveti Vladika Nikolaj Velimirović, na primjer. Posebno momenat kada je u Sikstinskoj kapeli rekao da je „naš narod bio na braniku Evrope za vrijeme turske najezde, naše su kosti tupile turske sablje“. U modernom dobu međutim je uzora malo teže naći. Ipak, neko ko je svojim govorima bio inspiracija, ali i svojom hiperaktivnošću i radom ostavio utisak da je ličnost ispred svog vremena, bio je Zoran Đinđić. On je naš narod svojim govorima i radom tjerao naprijed. Njegova vizija i profil rada na mene je ostavilo jak utisak iako sam bio vrlo mlad u njegovo vrijeme, ali i danas povremeno pogledam te nadahnjujuće intervjue na internetu.
U prvih nekoliko dana uveli ste, pored latiničnog, i ćirilično pismo na zvaničnim natpisima gradskih institucija. Na to je bilo i negativnih reakcija. Zašto?
Žao mi je što u Beogradu, i u Banja Luci, i uopšte u velikim gradovima, ima malo natpisa na ćirilici. Negujući svoje pismo, ne radim ni protiv koga. U Banjoj Luci je 60 odsto natpisa na latinici, i neka su, ali gde je ćirilica. Zašto se u BiH neki bune ne mogu da shvatim. U glavnoj ulici u centru grada, bilo bi lijepo da svi imaju natpise na ćirilici, to je naše pismo. To je duh mog bića. Ako to nekoga vrijeđa, meni je žao. Svako ko želi može da piše i latinicom i ćirilicom.
U javnosti je brojne reakcije izazvala fotografija na kojoj ste Vi sa preko 50 ključeva službenih automobila koji su oduzeti zaposlenima u Gradskoj upravi. Kako su reagovali službenici, koji su sad ostali bez vozila?
Oni će povećati promet javnim prevoznicima. Oduzeli smo ključeve i to je normalno. Izrasli smo u društvo koje se čudi normalnim pojavama. Na primer za mene sa čuđenjem kažu: „On je političar, a trenira“. Mi smo navikli na političare koji jedu. A evo ja treniram i nisam krupan, pa me ljudi čudno gledaju. Pojedini ljudi iz mog okruženja su nedavno kroz šalu ispričali da neki službenici privatne poslove obavljaju službenim automobilom. Oni idu na putovanja, krštenja, rođendane… na sve – službenim vozilom. E pa, to tako ne treba i ne može. Donijeli smo odluku da ne mogu da troše beskonačno mnogo goriva, kao što je to bilo dosad. To su male stvari koje šalju snažnu poruku, i to je opet ušteda. Nije velika, ali se može iskoristiti pametnije. Unio sam brojne male promjene, a na budžet Banja Luke pazim više nego na svoj sopstveni.
