Pušenje je već neko vreme stigmatizovano. Nekada je bilo normalno da se idealizovani filmski glumci, filozofi i pisci fotografišu u oblaku dima ili sa cigaretom, dok su danas ljudi koji puše često sažaljevani ili posramljeni.
Za mnoge, međutim, pušenje nije samo porok i nije nešto zbog čega se treba stideti, već je to izbor koji nosi veće rizike od mnogih drugih izbora. Poruka o smanjenju štetnosti od pušenja ne treba da bude samo „prekini“, jer ljudi koji puše ne puše jer misle da je to zdravo, već puše jer su na to navikli i u većini slučajeva zbog nikotina.
Klajv Bejts, aktivista za smanjenje štetnosti od pušenja, smatra da grafička upozorenja na cigaretama nisu ništa drugo do oblik stigmatizacije. U vezi sa idejom da se upozorenja stave i na pojedinačne cigarete, on je napisao da je to bila „u suštini stigmatizujuća mjera osmišljena da natjera pušače da se osjećaju glupo i da ih primora da paradiraju dok puše“.
I dok je smanjenje štetnosti od vitalnog značaja, nigdje više nego u oblasti pušenja kome se pripisuje preko osam miliona prijevremenih smrti godišnje, ono bi trebalo da se sprovodi uz podsticaje, pristup boljim alternativama koje ne sagorijevaju duhan i sa poštovanjem saopštavajući tačne, naučno dokazane informacije, a ne kažnjavanjem, prinudnim zakonima i društvenim pritiscima.
Sve ovo govori o tome kako treba da komuniciramo o spasonosnim oblicima smanjenja štetnosti od pušenja. Postoji kritična razlika između dijeljenja tačnih informacija i resursa za podsticanje ljudi da ostanu bezbjedniji, u poređenju sa pokušajima da se ljudi posrame ili uplaše da promijene svoje ponašanje. Smanjenje štetnosti se odnosi na spašavanje života, ali podjednako i na posredovanje – osnaživanje ljudi da donesu svoje najbolje izbore.
S tim u vezi, veoma je važno da ljudi znaju da je glavni problem kod pušenja duhanski dim, a ne nikotin kako mnogi misle. Tačno je da nikotin izaziva zavisnost i nije bez rizika, ali ova supstanca dokazano nije glavni krivac za bolesti koje se povezuju sa pušenjem. Dim koji nastaje kada se cigareta zapali jeste, jer sadrži više od šest hiljada materija od kojih je oko 100 označeno kao štetno ili potencijalno štetno od javno-zdravstvenih institucija. Zbog toga su bezdimne alternative koje su naučno zasnovane bolji izbor za odrasle pušače od nastavka pušenja cigareta, ali svakako nisu bez rizika jer oslobađaju nikotin koji izaziva zavisnost.
Svi znamo da dugotrajno pušenje nosi ozbiljne rizike, ali ne treba da štitimo odrasle koji puše od sopstvenog neznanja o tome, jer oni nisu neznalice. Ono gdje su mnogi autoriteti bili strašno dezinformisani je relativna bezbjednost drugih načina konzumiranja nikotina, koje mnogi ljudi koji ih probaju preferiraju u odnosu na pušenje. Mnogi žele da budu slobodni da donose sopstvene izbore. Zbog toga nam je umjesto stigme potrebna otvorena i nesputana diskusija.
