Spas kad uhvati glad ili nam se jede nešto slatko od tek nekih 100 kalorija, banana je više od praktičnog zalogaja. Sjajna je za zdravlje srca i krvni pritisak, potiče rad crijeva, vraća energiju, poboljšava koncentraciju i pamćenje, može pomoći protiv žgaravice – a popravlja i raspoloženje. Zbog neutralnog okusa odličan je dodatak jelima, i slatkima i slanima, a kako biste dobili najbolje od banane, valja obratiti pozornost i na to koliko su sazrele.
Zrele banane imaju više šećera od zelenih, a samim time i viši glikemijski indeks. Što je GI veći, to će brže narasti šećer u krvi – ali i brže pasti. Stoga, želite li dulje biti siti, nizak GI dobra je nit vodilja u osmišljavanju jelovnika. Zelene banane imaju više škroba, zbog čega mogu izazvati nadutost, ali i probiotika koji su korisni da bi „crijeva bila u formi“. Nedostaje li vam kalcija, birajte zelene banane jer su one bolje za apsorpciju tog minerala.
Kad je riječ o bananama u kuhinji, zrele banane odličan su izbor za pripremu kremastih smoothieja. Stoga čak i za prezrele banane ima spasa. Narežite ih na manje komade i stavite u zamrzivač pa kada vam zatrebaju, izmiksajte ih s mlijekom i drugim voćem ili dodacima prema izboru i dobit ćete kremastu senzaciju koja će biti ukusnija nego da ste koristili zelene banane.
Zrele banane bolji su izbor za pripremu deserata, poput biskvita, muffina, palačinki, ali i finih domaćih pudinga i krema. Isprobajte smeđe banane u kombinaciji s maslacem od kikirikija – i nećete se razočarati. Prezrele banane odličan su dodatak ako želite smanjiti količinu rafiniranog šećera.
Smeđe banane možete iskoristiti i za pripremu domaćeg sladoleda, loptica s kakaom i žitaricama.
Zelene banane, koje imaju manje šećera i lakše zadržavaju formu nakon rezanja, iskoristite za domaći čips. Tanke kriške banana pošpricajte limunovim sokom i posolite pa pecite u limu obloženim papirom za pečenje na 120 stepeni oko sat i po do dva, ili dok ne postanu hrskave.
