Svijet

Na jednog Ukrajinca 30 Rusa, a Putin ipak gubi kod Hersona. Komandant kodnog imena „Čečen“ otkriva kako

Do iznenađujućeg povlačenja Rusa iz Hersona došlo je nakon uspješne ukrajinske kontraofanzive u toj oblasti. Ovaj veliki uspjeh postignut je djelimično zbog ojačane artiljerije. Ali i zbog malih specijalizovanih grupa koje prodiru u neprijateljske linije. Jedan od članova ovih grupa, poznat pod kodnim imenom "Čečen" otkriva kako je do toga došlo.

"Njih ima više od nas, na svakog od nas imaju 30"

Linija fronta na oko 96 kilometara sjeveroistočno od Hersona, opasna je zona u kojoj su polja, šume i kuće razorene artiljerijskom vatrom, a vojnici traže način da se probiju kroz raštrkana sela.

Međutim, veliki uspjeh Ukrajinaca sa sobom nosi jednu tajnu, koju otkriva ukrajinski vojnik kodnog imena Čečen.

„Njih ima više od nas, na svakog od nas imaju 30. Doveli su mnoge u Hersonsku oblast, veoma mnogo, ali uprkos svemu se snalazimo“, naveo je on za New York Times.

Komandant, koji koristi kodno ime Čečen i grupa ljudi iz 129. brigade Teritorijalnih odbrambenih snaga pomažu u vođenju ukrajinske kontraofanzive protiv ruskih trupa kod Hersona, prenosi New York Times.

Njihova specijalna izviđačka jedinica za borbu protiv snajpera dovedena da je pomogne ukrajinskim trupama koje su ponovo zauzele više sela u septembru. Ali su se borile da napreduju pod ruskom artiljerijskom vatrom.

Iako je sagovornik NYT-a Ukrajinac, njegovo kodno ime je referenca na porijeklo po majčinoj strani. Među njegovom jedinicom bila je i grupa bivših vojnika iz Gruzije. Neki od njih su služili u koaliciji predvođenoj NATO-om u Afganistanu. Oni sada žive i rade u Ukrajini i pridružili su se teritorijalnoj odbrani kada je rat došao u region.

Čečen je posjetio ukrajinske trupe na liniji fronta u jednom selu i rekao je da podnose velike gubitke. Te da artiljerijska vatra sprečava kola hitne pomoći da uđu i izvuku ranjene.

„Svakog dana smo sahranjivali naše momke“, rekao je Čečen.

Ruski minobacači su gađali selo sa udaljenosti od 365 metara.

„Nije ostala nijedna kuća. U selu smo se krili u podrumima. Nekoliko puta smo preživeli direktan pogodak. Mogu vam reći da je to bio pakao na zemlji“, naveo je.

Kod Hersona je bio pakao na zemlji

Nedeljama se pričalo o ukrajinskom kontranapadu u kod Hersona. Ali je napredovanje sa sjevera u septembru zaustavljeno. Ukrajinci su se našli pod vatrom u naseljima koja su ponovo zauzeli. Dok su ruske trupe koristile artiljeriju i zračne udare na položaje koje su upravo napustili.

Krajem septembra od Čečena je zatraženo da izviđa i onesposobi neprijateljske jedinice – snajpere, artiljeriju i dronove – koji su zasipali vatrom ukrajinske položaje.

Proboj je uslijedio početkom oktobra kada se čečenski tim povukao dovoljno blizu da usmjeri sopstvenu artiljerijsku vatru na ruske položaje koji su bili ukopani duž drvoreda prema selu.

„Shvatili smo da možemo da vidimo njihove pozicije. Kada smo počeli da granatiramo, oni to shvatili i izdali naređenje za povlačenje. Počeli su da bježe. Tek tada smo popravili situaciju u našu korist. U roku od dva, tri dana okrenuli smo tok događaja“, naveo je on.

„Pronašli smo njihovu slabu tačku. Pronašli smo gdje možemo da odvrnemo matricu. Zadatak izviđanja je da pronađemo slabu tačku. Imali smo i malo sreće, „vojne sreće“, ističe vojnik.

Vraćajući se na mjesto bitke, Čečen je pregledao razbijene ruske rovove i napuštenu imovinu usred uništenog drveća i  tenkova.

„Ovaj tenk je izlazio i pucao iza tog drvoreda“, rekao je on i pokazao na još jedno bojno mesto.

„Možete da vidite svakih 10 metara da su imali vatrene položaje u drvoredu. Imali su tako jaku odbranu, ne mogu to da opišem. Pucali su iz svake rupe i grma“, naveo je.

Nekoliko njegovih ljudi – dobrovoljaca iz Krivog Roga, koji su se pridružili teritorijalnoj odbrani – reklo je da ih je vodio u molitvi prije svake operacije.

Kada su ruske trupe počele da se povlače, jedinica je krenula u potjeru.

„Njihovi tenkovi su pobjegli ovuda i mi ih do sada jurimo“, rekao je Čečen.

„Bio sam telohranitelj. Vidio sam mnogo toga, ali nikada nisam vidio ovako nešto. Mrtve krave. Koza je trčala za nama kao pas i krila se sa nama. Ljudi leže, krave leže, guske i psi, svi leže mrtvi. A mi puzimo“, rekao je on.

"Bit će veoma opasno"

Njegovi ljudi su pokazali video koji su snimili mobilnim telefonom koji potvrđuje njegov iskaz.

Opisujući borbe u Hersonu za NYT, Čečen je jasno želio priznanje za dostignuća svoje jedinice. Opisujući kako su glavne jedinice vojske često odbacivale teritorijalnu odbranu kao najnižu u vojnoj hijerarhiji. Da bi ih potom prve slale u borbu.

Ali on je bio pun zahvalnosti za ukrajinske vojnike na prvoj liniji fronta.

„Pravi heroji su momci koji su se držali i uspjeli da prežive. Razumijemo kada krenemo da su male šanse da se vratimo. Ali kada sjedite u rovu, ne znate kada će se to završiti. On ne zna koliko dugo mora da ostane tamo – to je zastrašujuće“, dodao je.

Neke od ruskih jedinica bile su dostojni protivnici, koji su pokazali dobru taktiku, naveo je. Kasnije je za kuhinjskim stolom uz čaj razgovarao sa vojnicima o sljedećoj operaciji.

Iznova je ponavljao vježbu kroz minirano područje i kako reagovati kada je neko napadnut.

„Bit će veoma opasno, vrlo“, naveo je on.