Region

Andrej Nikolaidis: Ovo je pravi cilj Vučića u Crnoj Gori. Mi smo trenutno kao kuhana žaba

Dana 20. augusta ove godine CDM i moja malenkost upozorili smo da istinska namjera Vučićeve posluge u Crnoj Gori uvođenje vanrednog stanja. Ako vam se čita, evo tog teksta https://www.cdm.me/kolumne/front-je-trazio-vanredno-stanje-zasto-se-preko-toga-ne-smije-olako-preci/, piše Andrej Nikolaidis za CdM.

Na istu stvar smo upozorili i prvog oktobra. Evo teksta https://www.cdm.me/kolumne/plan-je-haos-pa-vanredno-stanje-kako-protiv-toga/

Pravi cilj Vučićevog manevra u Crnoj Gori je - vanredno stanje

U Vučićevom manevru niti jednoga trenutka nije se radilo o Lekićevoj vladi. Njemu je savršeno dobra i ova Abazovićeva. Radilo se o klasičnom zahtjevu za koji je onaj ko ga postavlja želio da bude odbačen. »U zahtjevu za X nije se zapravo radilo o X«, kako bi rekao doktor Lacan.

Da su željeli tu vladu, kandidaturu bi dostavili u Ustavom propisanoj proceduri. Umjesto toga, oni su proceduru namjerno prekršili, da bi:

a) dokazali da su iznad ustava i

b) ponizili Đukanovića od kojega je traženo da pogazi ustav, ili će, suprotno ustavu, a voljom nadustavne Vučićeve posluge u parlamentu Crne Gore, biti smijenjen

Napokon, Mandić i Medojević su malo toga prepustili mašti: oni su sred parlamenta eksplicitno tražili vanredno stanje.

Kao što sam pisao: „Zagovornici vanrednog stanja stoje na stanovištu da je državnu silu ponekad nužno osloboditi „okova zakona i ustava“, ne bi li ta sila bila u stanju zaštititi državu“. U crnogorskom slučaju, vanredno stanje im je potrebno da bi državu ukinuli. Što nije osobito teško, nakon što ukineš sve njene zakone i tokom vanrednog stanja zavedeš teror. Tako da niko protiv toga ne smije dići glas. To je jedna od mnogih ljepota vanrednoga stanja. Šutnja znači odobravanje, a neodobravanje znači zatvor.

Lekić je, dakle, nakon što je bio pristao da bude rent a lider Demokratske falange, sada pristao da bude i rent a opravdanje za vanredno stanje.

Danas je stigla i pravna elaboracija više puta izrečene prijetnje. https://www.in4s.net/advokat-bojic-neizbor-sudija-us-direktno-vodi-ka-aktivaciji-clana-133-i-uvodjenju-vanrednog-stanja1/

Matrica je ista. Ili će Đukanović prihvatiti Vučićeve sudije Ustavog suda Crne Gore, ili – pogađate: vanredno stanje.

Razlozi zašto je Vučiću dozvoljeno da razvaljuje Crnu Goru su potpuno jasni. A pregledno ih je izložio Daniel Serwer. Izvolite: https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/276758/profesor_daniel_serwer_sta_se_sprema_na_balkanu_i_zbog_chega_su_amerikanci_podrzali_diskriminatorne_odluke_visokog_predstavnika.html

Saveznici prodali Crnu Goru

U najkraćem: “naši zapadni saveznici” su mu rekli – bujrum i nemoj se sazuvat’.

Postupci utemeljeni na pogrešnim pretpostavkama ne mogu završiti hepiendom. To što je u junu bazen bio pun, ne znači da u decembru, kada je prazan, smijete sa krova skočiti u njega. Crnogorsko čekanje da „zapad pomože“ bilo bi dirljivo kada ne bi bilo bezumno i djetinjasto.

Situacija je ovakva.

Niko neće pomoći.

Ovo je, kako je odmah nakon izbora 2020. konstatovao doktor Bešlin, kuvanje žabe.

Mi smo žaba.

A ona, žaba, uljuljkana mišlju da je za sada sve dobro, mirno sjedi u najprije hladnoj, potom mlakoj, potom vreloj vodi, sve dok ne bude skuvana.

Žaba se, međutim, migolji. Ljudi su na ulici. Zato je potrebno uvesti vanredno stanje i na lonac spustiti poklopac.

Da je na vlasti ostala Krivokapićeva vlada, naše šanse bile bi znatno veće.

Izbor Abazovićeve vlade je bio fatalna greška.

Zašto to ponavljam?

Da slične greške ne bismo ponovili.

Crnoj Gori se sprema "vječni mandat"

Imamo posla sa ljudima koji na demokratski zahtjev za izborima odgovaraju prijetnjom suspenzije demokratije i zavođenja terora kroz vanredno stanje. Ako smijene Đukanovića, ko će raspisati izbore, budući da ih raspisuje Predsjednik?

„Tehnički mandat“ Abazovićeve vlade oni čitaju kao „vječni madat“. Ne samo da njima ne pada na pamet izgubiti vlast na izborima, nego im na kraj pameti nije ni da održe izbore.

Ukidanje demokratije oni pravdaju potrebom da se upotrijebi sila i stvore uslovi za izgradnju istinske demokratije. Budući da historija ima izniman smisao za sarkazam, njihova teza „vanredno stanje za demokratiju“ tek je varijacija znamenitog „rata za mir“.

U ovom trenutku, između borbe za demokratiju i borbe za Crnu Goru stoji znak jednakosti. Ako ovo društvo ne bude našlo snage da odbrani demokratiju, neće biti ni Crne Gore. Odnosno, biće je: ali će ona biti totalitarni, nacionalistički brlog – Bjelorusija na Jadranu.