Dok Evropa u svijetu traži naftu i gas kako bi zamijenila ruske energente, naftna i gasna polja u Norveškoj nameću se kao moguće rješenje.
Međutim, iako Norveška može da zamijeni dobar dio energenata koje su evropske zemlje uvozile iz Rusije, čini se da ipak neće moći komotno da "uskoči" na mjesto koje je zauzimala Rusija.
Norveška kompanija Ekvinor šalje naftu sa džinovskog polja Johan Sverdrup u Sjevernom moru na evropsko tržište umjesto u Aziju, gdje su prošle godine izvezili oko 100 miliona barela, prenosi Nova.rs.
Direktna zamjena
U Evropi je norveška nafta postala skoro direktna zamjena za rusku u Njemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Švedskoj i Finskoj kao i u Turskoj, navodi Ekvino“.
„Evropski trgovci i rafinerije sada traže naftu sa polja Johana Sverdrupa i koriste je da zamijene onu koju su dobijali iz Rusije.
Vidjeli smo da je do sada ove godine veći dio nafte otišao u Evropu. U martu je sve otišlo u Evropu, dok je u martu prošle godine 60 odsto otišlo u Aziju“, rekao je izvršni direktor Andres Opedal za Reuters.
Jeftiniji troškovi dostave i kraća isporuka pružaju Ekvinoru dodatni profit pored rekordno visokog prihoda koji ostvaraju zahvaljući prodaji energenata Evropi.
Zapadne zemlje nastoje da smanje svoju zavisnost od ruske nafte i gasa nakon invazije Moskve na Ukrajinu koja je počela u februaru.
Od početka rata, Sverdrupovi tokovi nafte u Kinu su presušili dok su se oni u Evropi i više nego udvostručili.
Izvoz u Kinu je prepolovljen na 6,9 miliona sa 14 miliona barela. U posljednja tri mjeseca izvoz u Evropu je porastao na 34,4 miliona ili 374.000 barela dnevno, utrostručivši to u odnosu na 11 miliona barela godinu ranije.
Pod uslovom da dodatna proizvodnja ide u Evropu, Sverdrup bi mogao da zamijeni i do 484.000 barela ili više od petine nekadašnjih ruskih zaliha nafte u Evruospku uniju koje su iznosile oko 2,2 miliona barela dnevno 2021. godine.
Evropska unija je pristala da nabavi više gasa iz Norveške što će ojačati njihovu energetsku saradnju dok Rusija smanjuje dotok gasa u blok.
Smanjene isporuke
Skoro polovina zemalja EU suočava se sa smanjenim isporukama gasa iz Rusije, koja je pogođena sankcijama. EU uvozi otprilike petinu svog gasa iz Norveške u poređenju sa 40 odsto, koliko je dobijala iz Rusije prije invazije na Ukrajinu.
EU i Norveška su se u junu složile da pokrenu saradnju kako bi osigurale dodatne kratkoročne i dugoročne isporuke gasa u blok kako bi se pomoglo u neutralisanju rastućih cijena energenata.
Ruski gigant Gazprom je nedavno rekao da će dodatno smanjiti kapacitet snabdijevanja gasom kroz gasovod Sjeverni tok 1 na 67 miliona kubnih metara dnevno, navodeći kao razlog tehničke probleme na kompresijskoj stanici.
Isporuke kroz gasovod Sjeverni tok 1 bi trebalo da budu potpuno obustavljene na deset dana zbog radova na održavanju, prenosi CNN.
Postoji strah da isporuka neće biti nastavljena nakon radova ili da će biti dodatno smanjena.
Norveška je povećala proizvodnju gasa kao odgovor na nestašice u Evropi i rekla da očekuje da će njena prodaja gasa porasti za 8 odsto na 122 milijarde kubnih metara gasa ove godine.
Očekuje se da će sporazum donijeti isporuke gasa od približno dodatnih 100 teravat sati na evropsko tržište ove godine.
U saopćenju se navodi da će Norveška "nastaviti da bude veliki snabdjevač Evropi i na duži rok nakon 2030. godine".
