Hajrudin Varešanović (64) alias Hari Mata Hari decenijama je jedna od najvećih muzičkih zvijezda na ovim prostorima, a da je to tako pokazuje i činjenica da su u rekordnom roku rasprodane karte za tri koncerta u prestižnoj zagrebačkoj dvorani “Vatroslav Lisinski” – 17., 24. i 25. februara.
Išao bi Hari i dalje, no dvorana u ovoj godini nije više imala slobodnih termina.
Hari Mata Hari nastupa bez prestanka, njegovi koncerti istinski su spektakli za koje se traži karta više, ali se on s druge strane potpuno povukao iz javnosti. Ne oglašava se, ne daje intervjue, nema ga javnim događajima…
Hari je sada dao ekskluzivni intervju za Raport u kojem je govorio zašto je to tako te nam otkrio kako sada živi.
A ja sam molio Boga...
“Okrenuo sam se zdravom životu, malo vježbam… U godinama sam kada čovjek ujutro treba ranije ustajati, krenuo sam i u teretanu, malo hodanje, malo bazen… Zdrav život, govori Hari za Raport.
Mada, Vama niko ne bi dao Vaše godine.
Imaš ti uvijek u životu gore-dole. Važno je gledati naprijed i imati dobru volju za budućnost.
Tri “Lisinska” su rasprodana preko noći.
Još početkom novembra su sva tri koncerta prodata. Problem sam bio ja, nisam uopšte htio koncerte. Tomislav Kašljević i Izo Kolečić su me nagovorili… Ja kažem nisam zaslužio, nisam snimio ništa novo dugo, nisam kroz Zagreb prošao ima nekoliko godina, a kamoli da radim koncert. Kad nešto snimim, kad to bude primljeno kod publike, onda ćemo kao reakciju na to raditi koncert. Ali, eto, nekako me nagovoriše… Mi bismo možda išli i dalje, svakome je drago da publika dobije priliku da nas sluša, ali “Lisinski” nije imao termina. A ja sam molio Boga ja jedan napunimo. Ozbiljno.
Ne znam čemu ta skromnost.
Sad ću reći. Dugo nisam bio u hrvatskim medijima, ali eto očigledno moja muzika nije umrla sa nepuštanjem u medijima… Ja sada vidim po autorskim honorarima iz Zagreba da to nije tako. To su relevantni podaci.
Radio sam koncerte u Rijeci i Čakovcu, bilo je to fantastično, prepuno… Vidiš ti sa bine prve redove, ali kad ti dođu na slikanje poslije koncerta…
Ja to obavezno radim, pa makar bilo 1.000 ljudi, ja ću ostati dva sata, ispoštovati ih, jer to je ipak moja publika. Vidim po toj publici da je većina mladih, nije to moja generacija ili generacija koja je slušala mene u ono doba kada sam bio najpopularniji. Ja imam dugu karijeru i špiceva u karijeri – od “Golubice”, do predratnog perioda, koji je bio možda najsjajniji, pa povratka sa “Baš ti lijepo stoje suze”, da ne kažem sada najsimboličniji uspjeh “Lejla”… Ali u posljednje vrijeme ja samo sviram, ništa novo ne izbacujem. Eto, nije skromnost nego objektivno.
Poslije imamo koncerte Herceg Novi, Koprivnica…
Sve je online, mora biti neki problem, belaj
Znam da stalno radite koncerte, ali Vas nema nikako u javnosti, potpuno ste se povukli. Zbog čega?
Nemam šta da kažem. Nisam ja jedini, gledajte moje kolege. Nema tu Zdravka Čolića ili Dine Merlina da nešto daju intervjue. Čak su možda zbog mog produktivnog nerada produktivniji, jer ljudi snimaju albume. Ni njih nema u javnosti, sve je online, mora biti neki problem, belaj da bi ljude zainteresovalo. Ja nisam tog profila… Ja lično mislim da sve te kvaziafere pjevači dogovaraju s novinarima…
Ne volim da dajem intervjue. Ništa produktivno ne radim, to da sam bio na koncertu u Skoplju, ja stalno imam velike koncerte. Ali o tome ljudima pričati… Ako treba nešto da najavim, tada ću biti u medijima, ali ovako. Tako ja funkcioniram. Dao sam toliko intervjua biografskih o meni, bilo ih beskrajan broj, ptice na grani znaju sve o meni. Nemam šta reći, šta ću ja sad ponovo blebetati kako sam počeo na Vratniku. Reći će neko: “Pa dobro znamo sve, ali ima li šta novo.”
U pripremi intervjua ste mi rekli da nakon dužeg vremena počinjete rad na novim pjesmama.
Najavljujem spremanje novog albuma. Lako je kantautorima, oni sjednu i sami napišu pjesmu. A ja sam kompozitor, nisam autor teksta. Pa, hajde uganjaj Fahrudina Pecikozu Pecu, koji malo otišao u politiku pa izašao. Pa, hajde uganjaj Željka Joksimovića da bude dio ekipe, svi imaju svoje poslove, a ja sad trebam biti glavni animator. A ne mogu stići, onda je trebalo čekati neku moju pauzu. Evo sad kad završim ove martovske koncerte, ozbiljno ću prionuti na rad makar nekog singla, najavne pjesme.
Ali znaš šta me još nekako frustriralo u stvaralačkom radu. Mene inspiriše muzika, pa kad čujem da neko nešto dobro napravi ja onda dobijem inspiraciju i mene povuče. Ništa ja već 10 godina ne čujem... Dešava se itekako, ali ja ih ne poznajem, neke pojave na estradi, koje ja poštujem zbog tih statistika, pune arene. To je pošast koliko je uspješno, tako da ne mogu ja sada reći to što ja to ne znam i ne pratim, to je moj problem.
Jednostavno, u moje doba nije moglo kad se zapjeva “Kad zamirišu jorgovani” ili “Prsten i zlatni lanac” ili “Ti si mi u krvi” da to cijela Jugoslavija ne zna. Danas pune arene, a pola populacije ne zna ni refrena. To apsolutno u moj mozak ne ulazi. Možda sam ja zapek’o debelo u 20. vijeku pa nisam uspio uhvatiti priključak, jer je ovo danas vrijeme u kojem ne vlada čovjek tehnikom, nego tehnika čovjekom i ja se jednostavno možda nisam prilagodio tom online sistemu u kojem se dešava paralelni svijet od ovog mog svijeta. Tako da možda nisam ja u folu, možda neko drugi zna te pjesme, ja ne znam.
Do mene ništa nije došlo što bi me inspirisalo, možda jedna pjesma od Dine Merlina, koja mi se jako sviđa. Došlo mi je baš da kažem: Uh, vidi kako je dobro, odoh i ja da radim”. Nekako te kolege povuku. Inače, mnogi su se umrtvili, i Željko Joksimović se umrtvio, i Zdravko Čolić… Letargija je generalno velikih zvijezda na sceni. Ne znam objasniti. A druga stvar, stalno radim, ja da ne radim, da nemam velikih koncerata po regiji, ja bih se zabrinuo. Vjerovatno bih rekao: “Hajde moraš nešto snimiti”. Ja sam muzejski primjerak, to kažem za sebe u šali… Leonardo da Vinči nije morao više slikati, imao je Mona Lizu koja je još uvijek najgledanija slika na svijetu. Hoću da kažem da je nekada bolje dobra stara pjesma, nego loša nova. Ja sad biram u ovim godinama šta ne raditi, a ne šta raditi.
Sve je isto i stalno se u krug ponavljaju sve isti motivi dolaska na vlast
Velike su turbulencije što kod nas, što u svijetu. Govorim o politici i društvenim događajima. Da li to pratite i da li ti utječe na Vas, na Vaš život?
Utječe na mene loše, i našao sam rješenje - bježim od svega što mi ne odgovara u mojim godinama. Prebacim kanal na film, na neku seriju, na neki duhovit program, što me opušta. Sve mi informacije donosi televizija, a ne čačkam po internetu. Ne mogu ja sada preživljavati sve ratove i budalaštine ovog svijeta. Nisam toliko blesav da ne znam da je rat ovamo i da je rat tamo. A ovu našu politiku neću namjerno da pratim, ne zanima me. Neću da se petljam u to. Ja ne znam ni sistem glasanja, toliko neću. Pomalo sa strane posmatram pa vidim da je to sve isto i stalno se u krug ponavljaju sve isti motivi dolaska na vlast svih kod nas. Sve pod izlikom da će biti bolje, svi su se mijenjali od rata na ovamo, a sve je isto. Ja nisam građanin koji kaže da me baš briga za budućnost moga naroda, ali vidim da to nema efekta.
Vaša djeca i unučad žive van BiH.
Super sve. Izveo sam svu djecu na put, a to je najvažnije i to je moja najveća sreća pored moje karijere. I ja ne znam šta treće čovjek treba željeti. I zdravlje, naravno. Želim sebi pozitivnu energiju, jer kad je imam, mogu je drugima dati.
