Slučaj smrti poznatog hrvatskog novinara Vladimira Matijanića šokirao je region, ne samo zbog preranog odlaska novinarske gromade, nego i zbog načina na koji je umro.
Kako je objavljeno, osim bolesti njega je dokrajčio i korumpirani, traljavi i nesposobni zdravstveni sistem.
No, sistem ništa nije bolji kod nas, može biti samo gori. Sarajlija Boban Pejičić zamolio je građane da podijele njegovu priču, mi je prenosimo u cijelosti:
U popodnevnim satima kćerka mi se vraćala kući, oko pola šest. U našem ulazu, na vratima, se mimoiđe sa komšinicom i njenim psom. Da se razumijemo mi volimo pse, imali smo ih, više nemamo ali psi su nam bili cijeli moj život pa i mojih cura. Elem taj pas uhvati Tijanu za šaku, jedva ga otresla. Prst, mali slomljen, lijeve ruke. Odemo do HITNE oni ustanove lom, sa svim papirima upute nas u Vojnu bolnicu na dodatne pretrage. Tamo ponovo slikaju i osim loma vide da je i tetiva pukla. Pošto nisu imali mišično - skeletog doktora, sa svim papirima i snimcima upute nas na KUM i na plastiku Koševa.
I tamo nastaju čarolije. Ružne. Naravno.
Poslije čekanja dužeg, dođe red na Tijanu. Prvo su se čudili što su je uputili njima, jer misle da nije za njih, smijali se, okupili druge svoje kolege, to što prst nije mogla saviti i što je poplavio po njihovom je na nervnoj bazi, da je nemoguće da je od psa i da je Tijana izmislila sve. Sve su radili na sasvim drugim osnovama i kroz ismijavanje Hitne, Vojne bolnice i Tijane. Na kraju kad su trebali da prst imobiliziraju i dati neki tretman nisu uradili.
Pita doktor kolegu šta da napišu. Dežurni plastičar odgovara, CITIRAM: “Boli te kurac napiši jednu rečenicu i nek ide kući. Kraj citata. I ovaj napiše da u slučaju trnjenja prsta dođe u ponedeljak na kontrolu.
E sad ovoga i onoga drugog što je rekao i onaj što je napisao, dao sam samom sebi BESU da će ih zlo snaći, neće znati gdje su šuplji. To je ponašanje osoblja na Plastici u KUM-u. Gore više nećemo ići, tražimo drugu alternativu, a vi gore ćete imati košmar, to vam se kunem.
