Potraga za vanzemaljskim životom je naučna opsesija našeg modernog doba. Bilo da šaljemo sonde kroz Sunčev sistem u potrazi za tragovima tečne vode i ostatcima mikrobioloških populacija ili upravljamo prostranim stanicama za slušanje koje mole za odjek neke udaljene radio transmisije, najbolji i najpametniji umovi čovječanstva žele dokazati da čovjek nije jedini svjesni život u svemiru.
Međutim, debata koja traje već dve godine ponovo je postala aktuelna u vezi sa pitanjem da li je prošla istraživanja svemira možda uništila ono što tako željno pokušavamo da pronađemo: vanzemaljski život.
Op-ed iz 2023. godine za Big Think, koji je napisao Dirk Schulze-Makuch, Ph.D., predlaže da su NASA Viking landeri iz 1970-ih potencijalno otkrili tragove života na Marsu, samo da bi naučnici nesvjesno uništili te dokaze tokom eksperimenata, piše Popular Mechanics.
Schulze-Makuch, koji je sada profesor na Centru za astronomiju i astrofiziku na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, tvrdi da su Viking sonde pronašle male količine „hloriranih organskih supstanci“ (molekula na bazi ugljen-dioksida koje sadrže jedan ili više atoma hlora). Pretpostavljajući da su to kontaminacija sa Zemlje od Viking landera, NASA nije obratila dodatnu pažnju na to.
Napredniji Mars roveri i sonde u narednim godinama potvrdili su prisustvo domaćih organskih supstanci na crvenoj planeti u hloriranoj formi. Schulze-Makuch piše da bi život na Marsu mogao da je preživio i prilagodio se suhoj okolini unutar slanih stena koje su upijale vodu iz atmosfere. Ako je to slučaj, eksperimenti Viking sonde koji su dodali zemaljsku vodu u Marsove uzorke tla mogli su uništiti organske materije i ubiti sve mikrobe koji su bili prisutni.
Optužba Schulze-Makucha da je čovječanstvo propustilo ili uništilo dokaz života izvan Zemlje izazvala je veliku kontroverzu koja traje i danas, dok se približavamo 50. godišnjici prvog lansiranja Viking sonde u avgustu.
Chris McKay, Ph.D., astrogeofizičar NASA-e i viši naučnik, odbacuje bilo kakav uzbuđenje u vezi sa tim. On ističe da Viking landeri nisu pronašli nikakve jasne dokaze o mikrobiološkom životu.
„Izjava da je Viking možda ‘pronašao i ubio’ život je netačna, jer nema dokaza u rezultatima koji sugerišu da je Viking ‘pronašao život’ bilo koje vrste“, kaže McKay. „Ideja da dodavanje vode suvoj mikrobiološkoj zajednici može izazvati šok […] nije nova. To se nije iznenadilo tim Vikinga […] jer je razumijevanje života u slanim, suhim i hladnim sredinama koje je oblikovalo dizajn i operaciju Vikingovih bioloških eksperimenata praktično nepromenjeno u odnosu na današnji dan.“
Drugim rečima, NASA je bila spremna na mogući šok za mikroorganizme ili njihove ostatke kada je „vlažila“ ili natapala tlo za testiranje. Ipak, Viking nije pronašao nikakav život ili njegove ostatke.
U Berlinu, Schulze-Makuch ostaje pri svojoj tezi.
„Nema mnogo promena u naučnom slučaju (ono što i dalje predlažem da se desilo)“, kaže Schulze-Makuch. „Samo bih dodao da je sa nedavnim otkrićem alkana (organskih jedinjenja koja se sastoje od jednog veze ugljen-dioksida i vodonika) od strane Perseverance rover-a, slučaj za život na Marsu postao jači.“
Profesor dodaje da istraživanje njegovog tima o ekstremofilnom životu (organizmima koji preživljavaju u ekstremnim uslovima) pokazuje da mikrobi mogu da podnesu „visoke koncentracije hlorida, hlorata i perhlorata (marsovih hemijskih jedinjenja koja sadrže perhloratni ion i predstavljaju opasnost po ljudsko zdravlje), koja su sva prisutna na Marsu.”
Schulze-Makuch poziva sve koji su zainteresovani za njegove teorije o tragovima marsovskog života da pročitaju njegov ažurirani rad objavljen prošlog septembra u časopisu Nature Astronomy. U njemu ponovo podržava izvještaj sa Big Think-a uz podršku novih dokaza dobijenih sa nedavnih Mars sondi.
